Izaberite stranicu

На данашњи дан, 5. децембра 1931. године Храм Христа Спаситеља у Москви је уништен по налогу Стаљина.

„Народе руски! Јуначко потомство храбрих Словена! Ти си небројано пута саломио зубе оних лавова и тигрова, који су се на тебе устремили да те прогутају. Прибери се и пођи са часним крстом у срцу и оружјем у руци, па ћеш одољети свакој људској сили и напасти“, манифест је цара Александра I који стоји на једној плочи у Храму Христа Спаситеља у Москви.

Иако лијеп, доживио је и преживио страшну судбину, али је остао свједок велике побожности и снаге руског народа. Изградња првог храма је трајала 44 године, а градила су га четири цара.

Комунистичке власти су за вријеме Стаљина експлозивом уништиле храм, а Никита Хрушчов је послије смрти Стаљина наредио да се на том мјесту изгради градски базен.

У њему је одржана служба посвећена откривању споменика Гогољу, а Чајковски је специјално за освештење компоновао чувену увертиру „1812“. Првобитни храм је подигнут у част побједе руског народа над Наполеоном.

Истог дана када је последњи француски војник напустио тло Руске империје, 1812. године цар Александар I је у Виљнусу потписао указ о изградњи храма у Москви „у знак захвалности Богу који је спасио Русију од пропасти“.

Како се дан побједе поклопио са Божићем, главни олтар Храма је посвећен Рождеству Христовом. Пет година касније је ударен камен темељац, и то у дијелу града одакле се пружа поглед на цио град. Међутим, када умире цар Александар I, мијења се план изградње.

Нови цар Николај I је одлучио да Храм гради на другом мјесту. Камен темељац је ударен 1839. године и његова градња је трајала 44 године.

Коначно, храм је освештан на Васкрс 1883. године, уз присуство цијеле царске породице на челу са Александром III.

За вријеме царске Русије Храм Христа Спаситеља је био главна московска црква.

Живот овог храма је угашен у подне 5. децембра 1931. године. Бољшевичке власти су многим црквама пренамијениле улогу или их просто срушиле, као што је био случај са овим храмом.

Храм Христа Спаситеља је, по директном наређењу Стаљина, а под личном командом познатог политичара тог доба Лазара Кагановича, разорен експлозивом јер се бољшевичким властима учинило да би мјесто Храма, због своје близине Кремљу, било погодна локација за изградњу споменика социјализму, познат као Палата совјета.

Занимљиво је да бољшевици нијесу могли храм из прве да сруше, па је ново дизање у ваздух било одложено за поменути 5. децембар. Палата совјета је требала да представља право свјетско чудо.

Планирано је да зграда буде висока 415 метара, чиме би постала не само највиша зграда у Москви, већ у цијелом свету. Додатну грандиозност и висину требало је да надогради статуа Владимира Иљича Лењина на врху зграде.

Али, она никад није изграђена јер су стално наилазили на проблеме у градњи. Коначно, избио је и Други свјетски рат, а недуго по завршетку истог умро је и Стаљин.

Никита Хрушчов је наредио да се на мјесту храма изгради градски базен.

Пуних 40 година Московљани су овдје долазили на купање, све док није донијета одлука да се Храм Христа Спаситеља поново изгради, тачно према пројектима из XIX вијека.

Храм је освештан 2000. године и може да прими 10.000 вјерника.

Руси су посебно поносни на овај Храм, јер свједочи о њиховој величини и снази.

У царској Русији, све до Октобарске револуције, било је око 78.000 храмова. Међутим, совјетске власти су већи дио претвориле у касарне, затворе, јавне тоалете или магацине, а не мали број срушили експлозивом.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

Pin It on Pinterest

Share This