Izaberite stranicu

На данашни дан, 01. децембра 1971. године у Карађорђеву, на сједници Предсједништва Савеза комуниста Југославије, смијењен дио руководства Савеза комуниста Хрватске, носилаца политике тзв. масовног покрета. Услиједиле чистке у политичким и привредним врховима у Србији, Словенији и Македонији, чиме је спријечен покушај политичких и привредних реформи у СФРЈ.

Маспок (Масовни покрет) или Хрватско прољеће је био масовни националистички и сецесионистички покрет 1971. године у Хрватској.

Овај покрет је захтијевао искључење употребе српског језика у Хрватској, и декларисао је Хрватску као националну државу Хрвата и Хрватску као наставак и наследницу средњовјековне хрватске краљевине. Уживао је подршку великог дијела хрватских комуниста, политичког врха републике Хрватске и усташке емиграције на Западу.

Матица хрватска је у новембру 1971. године публиковала списак маспокових захтјева: да се Хрватска дефинише као држава хрватског народа, да Хрватска има представништво у Уједињеним нацијама, да се оснује хрватска национална банка и уведе хрватски новац, да је хрватски језик језик командовања у ЈНА, да хрватски регрути служе војску само у Хрватској. Подршку Маспоку је пружио и Загребачки универзитет чији су студенти били најгласнији у тој подршци.

Јосип Броз је угушио Маспок, али је заузврат, учинио велики уступак хрватском национализму. Дозволио је промјену назива језика у Хрватској и 1974. године је конфедерализовао уставом СФРЈ и дао републикама право вета на измјене устава. Устав из 1974. године је изазвао велико незадовољство српског народа.

Да би умирио хрватске националисте, Броз се окомио на српску интелигенцију која је указивала на подређен положај српског народа у Југославији. Питања које су постављали Добрица Ћосић и Михаило Ђурић – зашто је дата аутономија Албанцима на Косову, зашто Срби у Хрватској немају аутономију, зашто је Војводина аутономна и поред тога што су Срби већинско становништво у Војводини су довели до политичког анатемисања и судског прогона. Професор Ђурић је, поводом Маспокове ескалације хрватскога национализна и сецесионизма, упозорио да је тадашња ситуација у Југославији неповољна за Србију не само због тога што је Србија немилосрдно и неправедно била оптуживана због централизма и унитаризма у прошлости, него и због тога што јој је забрањено да поставља питање одговорности оних који су починили геноцид над српским народом. Он је такође упозорио да границе СР Србије нијесу националне нити историјске границе српског народа. Судски процес и пресуда професору Михаилу Ђурићу је била дио политике равнотеже Брозовог режима у вријеме када је Маспок кулминирао у Хрватској и када су многи Маспоковци били позатварани.

Броз је, како би умирио хрватске националисте, завио њихове захтјеве у нацрт југословенског устава из 1974. године. Тај је устав парализовао федералну власт и пренио административни дио федералне власти на југословенске републике. Језик којим је писан устав је био недовољно прецизан и јасан а сам је устав био резултат компромиса између различитих националистичких група југословенских република и покрајина. Тиме је сам устав постао основа сецесионизма.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This