Izaberite stranicu

На данашњи дан,  29. новембра 1943. године на другом засједању Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије у Јајцу донијета је одлука о федеративном уређењу државе, а краљевској влади у избјеглиштву забрањен је повратак у земљу.

Засједање је одржано у граду Јајце, које је у то доба већ три мјесеца било под контролом партизана. Већина делегата били су чланови или присталице Комунистичке партије. Због те чињенице АВНОЈ није имао легитимитет да доноси одлуке али ипак су одмах послије рата спроведене у дјело и на тим одлукама се темељила послијератна Југославија све до њеног распада.

Сједницом је предсједавао хрватски политичар, предратни предсједник скупштине Краљевине СХС др Иван Рибар. Његов син Иво „Лола“ Рибар је дан прије тога под чудним околностима погинуо на аеродрому у Гламочу припремајући се на пут до Египта. Након петочасовног засиједања др Рибар је, непосредно пред поноћ, прочитао одлуке другог заседања АВНОЈА:

-Антифашистичко вијеће народног ослобођења Југославије се конституише у законодавно и извршно представничко тијело Југославије, као врховни представник народа и успоставља се Национални комитет ослобођења Југославије , са свим обиљежјима народне владе, преко кога ће АВНОЈ остваривати своју извршну функцију.

-да се створи федерална Југославија, заснована на праву о самоопредијељењу, у којој је планирано да пет јужнословенских народа: Срби, Хрвати, Словенци, Македонци и Црногорци живе у шест федералних јединица : Србија, Хрватска, Словенија, Македонија, Црна Гора и Босна и Херцеговина са једнаким правима;

-да се пониште одлуке југословенске владе у изгнанству

-да се краљу Петру II Карађорђевићу забрани повратак у земљу док се на референдуму не одлучи државно уређење будуће земље (монархија или република).

-да се националним мањинама у Југославији обезбиједе сва национална права.

Децембра 1943. године, Рузвелт, Черчил и Стаљин су одлучили да подрже партизане. Велика Британија је престала је да снабдијева четнике. Убрзо је прва совјетска мисија стигла у партизански штаб. САД су задржале војну везу са Дражом Михаиловићем да би охрабривали настављање четничке помоћи обореним америчким пилотима.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This