Izaberite stranicu

У организацији српског народа Васојевића и Полимља  у препуној сали Дома културе у Беранама одржана је прослава уприличена поводом 100 година од ослобођења и уједињења Србије и Црне Горе. Скуп је благословио епископ Епархије будимљанско-никшићке Јоаникије, истичући да је многовјековна Црна Гора саздана на идеји ослобођења и уједињења цијелога српства.

– И на Берлинском конгресу Црна Гора је призната као друга српска држава. А идеја уједињења у наставку њене историје јачала је и 1908. године у великој кризи анексије Босне и Херцеговине, а нарочито у току Првог и Другог балканског рата, када је велики дио српства ослобођен. Црна Гора је 1914. године ушла непринуђена ни од кога у Први свјетски рат, одмах чим је Аустроугарска монархија објавила рат Србији да се раме у раме са Србијом бори за очување слободе и за ослобођење поробљене браће. Она је и тада и у тај рат, такође, кренула вођена и гријана том вјековном идејом ослобођења и уједињења – казао је владика Јоаникије.

Нагласио је да се та надмоћ идеје ослобођења и уједињења Црне Горе манифестовала и на Великој народној скупштини српског народа, одржаној 1918. године у Подгорици.

– Наравно, била је присутна идеја уједињења и ослобођења и код других јужнословенских народа, али, ипак, она је била у неком другом плану и она ничим није могла наудити идеји уједињења Србије и Црне Горе. И практично оно што се догодило на Подгоричкој скупштини и одлуке које је донијела манифестују надмоћ те идеје без обзира што су јој силе овога свијета и људске слабости наносиле штету, па и сами краљ Никола. Нажалост, краљ Никола се пред крај свога живота колебао и он је тако највише нанио штету себи, својој династији, оним просто необјашњивим поступком капитулације и наредбом да црногорска војска положи оружје пред непријатељем. То ипак треба гледати као једну људску слабост, јер је то неспојиво са његовом мишљу, која је била заправо косовска мисао, неспојиво са химном „Онамо намо“ и са традицијом његове куће. Али људске слабости припадају свима, па и једноме краљу – истакао је владика Јоаникије.

Нагласио је да нико није могао оспорити народну вољу уједињења и да данашња догађања суштински нијесу раздвојила Србију и Црну Гору.

– Уједињење је била идеја која је преовладала у народу. И они који су хтјели да оспоре Подгоричку скупштину и да доведу у питање њене одлуке никако нијесу могли оспорити народно расположење. А по ријечима учесника Подгоричке скупштине Гаврила Дожића, знаменитог митрополита и патријарха српскога, тада је 95 одсто становништва било за уједињење. И он сам је дао велики допринос том уједињењу, чак је и у њемачком заробљеништву потврдио да нико више не може раздвојити Србију и Црну Гори. Ово што се данас догодило ми мислимо да суштински није раздвојило Србију и Црну Гору. Свакако народ у Црној Гори, као државотворни народ који је стварао Црну Гору, и даље браћу у Србији и у цијелом српству сматра својом браћом и овдје су вечерас људи који се нијесу одрекли свог идентитета, своје идеје, своје нације и своје српске Црне Горе – закључио је владика Јоаникије.

Историчар са Цетиња Предраг Вукић је говорио о историјским вишевјековним приликама које су претходиле одржавању Подгоричке скупштине. Он је казао да је она израз великог народног идеала који траје још од доба Немањића.

– Велика Подгоричка скупштина је заиста изгласала одлуку којом су потврђени велики народни идеали који су трајали вјековима и преношени са кољена на кољено. Да ли су ти народни идеали остварени, да ли су добрим дијелом изневјерени, друго је питање. Али, сасвим су природне одлуке Подгоричке скупштине, ако се зна да је народ у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и српским крајинама у Хрватској имао једно српско народно интегралистичко увјерење да се тај народ и уједини у јединствену државу – навео је Вукић.

Он је устврдио да је од 1918. године па до данашњих дана систематски угрожаван српски народни идентитет у Црној Гори. Међутим, како је навео, тај идентитет још увијек траје у Црној Гори.

– И поред настојања да се изгради други индентитет у Црној Гори српски народни идентитет и данас у њој живи и живјеће и убудуће, ако Бог да. Поручио бих са овога мјеста да сваки народ у Црној Гори и на Балкану има своје снове, жеље, идеале. Тако и и српски народ има право на те снове, жеље и идеале, без обзира ко их и како оспоравао. Зато ми желимо да се подсјећамо времена кад су се сви наши сународници нашли под једним државним кровом и вјерујемо да ће се то једнога дана поново догодити – поручио је Вукић.

О историјским околностима и народној вољи у Васојевићима уочи Подгоричке скупштине говорио је историчар Горан Киковић, рекавши да и данас у слободном Васовом племету траје искра слободе и уједињења која се разбуктала 1918. године. Он је подсјетио да је од укупно 165 посланика, колико их је било делегирано за Подгоричку скупштину, њих 32 било из андријевичког и беранског округа. Казао је да су посланици из Васојевића представљали, са незнатним изузецима, бјелопољски, плавско-гусињски и рожајски крај.
– За округ андријевички, коме је припадао и плавско-гусињски крај, посланици су били: Јанко Спасојевић, Зарија Вуковић, Љубо Бакић, Велимир Јојић, Марко Ћулафић, Ново Вугделић, Љубо Вуксановић, Новица Поповић, Божидар Томовић, Радослав Јагош Вешовић, Саво Спасојевић, Радоје Николић, Ристо Јојић, Томица Ивановић, Саво Пауновић. За округ берански, коме су припадали рожајски и бјелопољски крај, посланици су били: Милосав Раичевић, Прокопије Вековић, Милан Поповић, Никодим Цемовић, Љубомир Поповић, Александар Поповић, Тома Јоксимовић, Мило Делевић, Александар Бојовић, Милош Поповић, Кирило Балшић, Никола Мићовић, Андро Савић, Богдан Обрадовић, Радосав Јоксимовић, Вукајло Девић и Милић Дабетић – подсјетио је Киковић.

У програму, који су водили Јелена Божовић и Васко Драговић, наступили су народни гуслар Бошко Вујачић, глумац Иван Вучковић, Етно група „Ђурђеви ступови“, фрулаш Бранко Ковачевић са сином Бошком, КУД „Коло“ и вокална солисткиња Јелена Ристић.

Извор: in4s.net

Pin It on Pinterest

Share This