Izaberite stranicu

Добро и корисно је враћати се основама наше духовности увијек, а посебно када је повод томе прослава угодника Божијих. Тако смо и ове године, уз Божију помоћ, походили наше светиње на Косову и Метохији, а поводом прославе празника Светог краља Стефана Дечанског.

На поклоњење светињама је кренула група од седамдесетак вјерника из Подгорице и других градова Црне Горе, које су предводили јереј Милош Лучић, парох кучко-братоножићки, и ђакон Иван Црногорчевић. Из Црне Горе је такође на празник кренуло још неколико аутобуса, тако да је велика радост била сусрести у светињи велики број поклоника из Црне Горе, који су својим присуством свједочили стихове краља Николе: „Та то је моје – дома ћу доћ'“.

Након доласка у Метохију, наши поклоници су имали прилику да своје молитве узнесу у Мајци наших цркава – Пећкој патријаршији, гдје крај трона првојерараха наше Цркве почивају гробови српских архиепископа и патријараха. Ходећи покрај ових саркофага, под сводовима дивних храмова Патријаршије, вјерно срце се не може отети утиску да ту, невидљиви оком, стални сабор сачињавају најбољи и највећи људи наше историје, у лицу предстојатеља мученичке Цркве српских земаља. Посебно свечано, хвале смо отпојали пред чудотворном иконом Пресвете Богородице Пећке, која дарује свој благослов свима потребитима.

Из Пећке патријаршије, упутили смо се главном циљу нашег поклоничког путовања – царској лаври манастиру Дечанима, гдје неугасиво кандило вјере гори пред чудотворним моштима Светог краља Стефана Дечанског. Прекрасна задужбина Светог краља, била је тијесна да прими све вјерне, који су се сабрали из свих крајева гдје живи наш народ, да се напоје силе Божје и благослова свечевих моштију. Свету архијерејску литургију служили су Митрополит дабробосански господин Хризостом и Епископ рашко-призренски господин Теодосије, уз саслужење бројног свештенства и монаштва, међу којима су по бројности предњачили свештеници и монаси из Митрополије црногорско-п. Након Свете литургије, сви присутни су били угошћени од стране манастирског братства, како царски ваља и требује.

Испуњеног срца, праћени благословима дечанске свете обитељи, наши поклоници су се упутили за манастир Грачаницу, у срцу Косова поља, која опстаје као поуздан свједок истинског идентитета Косова и Метохије, свједочећи то својом љепотом која не престаје да задивљује већ седам вјекова, још од времена кад ју је утемељио краљ Стефан Милутин.

Молитвено учешће у празничном бденију наши поклоници су узели у дивној монашкој обитељи, манастиру Зочиште, посвећеног светим бесребреницима Козми и Дамјану, чије мошти већ вјековима у овом манастиру чине бројна чудесна исцјељења. Након бденија, поклоници су са љубављу угошћени од стране игумана Стефана у његове братије.

Ноћ смо провели у српском насељу Велика Хоча, познатог по виноградима цара Душана, а надасве по бројним средњовјековним храмовима, од којих смо имали част и радост да посјетимо Цркву Светог архиђакона Стефана.

Сјутрадан смо стигли у манастир Светих Архангела код Призрена, задужбину цара Стефана Душана, у којој смо прославили име Божије на Светој литургији, коју је служио игуман манастира отац Михаило. Иако је главна манастирска црква данас у рушевинама, на сваком кораку осјећа се царска отменост и величина манастира који је цар Душан одабрао за своје гробно мјесто. На трпези љубави, коју је за поклонике припремило манастирско братство, у име наше групе игуману и братији се у надахнутој бесједи, уз ријечи захвалности, обратио ђакон Иван Црногорчевић.

У Призрену, старој српској престоници, молили смо се у храму Богородице Љевишке, пред њеном иконом, да заштити народ наш и сачува га од страдања, којег ни ова славна црква није била поштеђена. Походили смо и саборну Цркву Светог Ђорђа, као и Цркву Светог Спаса, која нас је посебно опчинила својом молитвеном атмосфером и дахом прошлих вјекова. У Призренској богословији, били смо с чашћу и љубављу дочекани од стране професора и ђака ове важне црквено-просветне установе нашег народа.

Ношени благодаћу наших светиња, упутили смо се својим кућама, да својима на дому, као и свима ближњима и даљнима пренесемо благослов свете косовско-метохијске земље и да посвједочимо како је велики Бог наш и да ће њиме бити жива душа народа нашег док небо стоји над нама и док земља на тамјан мирише.

Иван Булатовић
Фото: ђакон Иван Црногорчевић

Pin It on Pinterest

Share This