Izaberite stranicu

25. новембра 1918. године Велика скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Новом Саду донијела је одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.

Послије пропасти Аустроугарске монархије октобра 1918. године, регионе Банат, Бачку и Барању посјела је војска Краљевине Србије. Фактичку управу над овим подручјима преузели су локални војвођански Срби, а на челу ове управе налазио се Српски Народни Одбор из Новог Сада.

Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, је прогласила присаједињење ових региона Краљевини Србији (на скупштини је било укупно 757 делегата). Према прогласу право гласа на Великој народној скупштини имали су Срби, Буњевци и остали Словени, оба пола, са навршених двадесет година. Посланици су бирани по општинама, по један посланик на хиљаду грађана, а изабрани су на јавним зборовима, акламацијом.

Велику народну скупштину отворио је унијатски прота Јован Храниловић као најстарији посланик по годинама. Посланици скупштине заступали су 211 општина из Баната, Бачке и Барање, а сједници су присуствовали и представници Срема, чланови СНО Нови Сад, као и српски и француски официри који су се затекли у Новом Саду. Пошто је завршено конституисање Скупштине, предсједавање је преузео др Игњат Павлас, који је најавио Јашу Томића, предсједника СНО Нови Сад, као подносиоца главне одлуке. Јаша Томић се најприје краћим говором обратио овом историјском скупу, а потом је прочитао одлуке Скупштине.

Велика народна скупштина није само прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, већ је, такође, донијела одлуку о формирању покрајинске управе (владе и скупштине) у овим регионима. Покрајинска влада је званично названа „Народна управа за Банат, Бачку и Барању“, а за њеног предсједника изабран је др. Јован Лалошевић, док је покрајинска скупштина званично названа „Велики народни савјет“, за чијег је предсједника изабран др. Славко Милетић.

Изводи из одлука Скупштине:

Молимо владу братске Србије, да на Конгресу мира заступа наше интересе.

Прикључујемо се Краљевини Србији, која својим досадашњим радом и развитком ујемчава слободу, равноправност, напредак у сваком правцу, не само нама, него и свима словенским па и несловенским народима, који с нама заједно живе.

Несрпским и несловенским народима, који остају у нашим границама, обезбјеђује се свако право, којим желе да као мањина очувају и развијају своје народно биће.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This