Izaberite stranicu

25. новембра 1915. године Врховна команда србијанске војске у Првом свјетском рату донијела је одлуку о повлачењу трупа преко Црне Горе и Албаније.

Прва колона је кренула, 26. новембра 1915. године из Призрена преко Везировог моста према Скадру и Љешу, у којој су били краљ, влада и дипломатски кор. Неколико дана касније, из Призрена креће друга колона, али другим правцем. А, из Пећи у повлачење крећу све три српске армије, главнина војске, правцем Пећ – Андријевица – Подгорица – Скадар. Влада је кренула из Призрена у Скадар, а за њом је кренула и Врховна команда.

Уништивши или закопавши тешке и пољске топове, србијанска војска је кренула 3. децембра пут Црне Горе и Албаније. Кретање је било споро по залеђеним путевима, а додатни проблем су представљали напади Албанаца који нису признавали власт Есад-паше Топтанија, савезника Србије.

Албанска голгота је устаљен назив за повлачење србијанске војске и прогнаних цивила преко завијаних планина Албаније и Црне Горе након инвазије Централних сила на Србију, у зиму 1915/16. године током Првог свјетског рата. Ово повлачење је текло у више колона из правца Метохије ка обали Јадранског мора, гдје су Савезничке команде организовале транспорт бродовима и прихват до безбједносних одредишта, грчких острва у Јонском мору, Италији и сјеверној Африци. Процјењује се да је више десетина хиљада војника и цивила страдало током повлачења, од последица рањавања и исцрпљености. Након опоравка, око 150.000 војника се прикључило савезничким трупама на Солунском фронту, у јуну 1916. године гдје су вођене тешке борбе све до краја рата и коначног ослобођења отаџбине. Свим учесницима, који су преживјели овај епски марш, а потом и жестоке борбе на Солунском фронту, послије рата уручивана је чувена спомен-медаља позната као Албанска споменица.

У повлачењу војника праћених избјеглицама, живот је изгубило око 240.000 људи. На Крф је савезничким бродовима пребачено 135.000 војника, који су опорављени и реорганизовани наставили борбе на Солунском фронту наредне године.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This