Izaberite stranicu

Поводом празника Сабора Светог Архангела Михаила, доносимо текст подјсећања на манастире и храмове Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићкој који су посвећени овом архангелу.

Mанастир Светог Aрхангела Михаила на Превлаци и о Зетској епископији

Са разлогом се сматра да је апостол Павле лично, или преко својих ученика, основао прву хришћанску заједницу – Цркву – у области данашње Боке Которске. Чини се да је црквени живот рано успостављен на Превлаци, а да је значајан успон доживио већ у доба цара Константина Великог. У рановизантијско доба храм на Превлаци више није био усамљен; Спаситељ се славио у многим другим, већим и раскошнијим храмовима. Пошто се Срби населише, а у походима варвара нестадоше те цркве, обнови се само манастир на Превлаци. Како свједоче археолошка открића на Превлаци, ту бијаху у 7 – 9. стољећу, уз византијске, и српски монаси, који су православно учење проносили чак до Русије. Али цијела Бока страда под сараценским насртајима, као и Превлачки манастир, који је запустио око средине 9. стољећа.

Оснивање Зетске епископије у обновљеном манастиру

У 12. стољећу српске земље нашле су се несретно подијељене међу двије цркве. Римске и Кoнстантинопољске. Архиепископије у Бару и Сплиту биле су латинскот језика, а архиепископије у Охриду и Драчу грчког језика. Послије великих војних успјеха Стефана Немање и послије пада Константинопоља у латинске руке, стекли су се услови за успостављање нове Српске архиепископије. Пошто је постављен за архиепископа у Никеји 1219, Свети Сава је уз помоћ краља Стефана Првовјенчаног, свог брата. успоставио архиепископију у Жичи са још десет епископија српског језика. Међу њима је, прва по части, била Зетска епископија. У вријеме краља Стефана Првовјенчаног за сједиште Зетске епископије одређен је — разрушен па обновљен — византијски Манастир Светог архангела Михаила на Превлаци, свакако по избору Светог Саве. Добро се памтило какву је улогу некада имао Манастир за учвршћиваље хришћанства међу Србима и другим Словенима. За вријеме цара Душана Зетска епископија је уздигнута на степен митрополије.

Манастир Светог архангела Михаила, утемељен на изворном православном монаштву, одмах се прославио. Први епископ био је Иларион, један од најугледнијих монаха Хиландара. За игуманско и епископско достојанство на Превлаци везује се и Свети Арсеније Сремац. Потоњи архиепископ, Свети Евстатије, био је прво игуман Превлачки, затим  игуман Хиландара, а потом је постављен за епископа Зете. Будући дубоких корјена, Манастир је одмах постао средиште свеколиких дјелатности, које су током 13-14. стољећа обиљежене у Боки особеним умјетничким изразом, прожетим грчким и италским утицајем. Преписивачка дјепатност у Манастиру славна је по Иловичком законоправилу Светог Саве из 1262. године. Богата иконописачка дјелатност може се сагледати по бокељским иконама, од којих су неке настале по узорцима из превлачких храмова. У манастирској метохији, богатој иловачом. настале су грнчарске радионице, које су својим производима снабдијевале друге манастире и Немањићки двор. Привредна снага Манастира, са његовом метохијом, била је велика (Луштица, Кртоли, дио Грбља и јужна страна Врмца). Снабдијевао је друге манастире уљем, сољу, рибом и осталим производима мора. По предању, маслиново уље је каменим цјевоводом дотицало из подловћенских млинова (Краљичин Млин у Радановићима) до Бачви, зиданог складишта под сводовима, чији се остаци и данас могу видјети испред моста који прелази за Превлаку, изнад паркинга.

Покушај затирања  и обнове манастира

По распаду српског Царства, Котор се својевољно осамосталио, те је прихватио врховну власт Мађарске и Босне, а од 1420. постао је млетачки град. Власништво над Метохијом постало је главни циљ которских племића и грађана тако да је почело отимање манастирских имања. Превлачки манастир и зетски митрополити представљали су највећу препреку остваривању млетачких освајачких и привредних циљева. Манастир је страдао 1420. или након флорентинске уније 1439. године. Утицај превлачких монаха на деспота Ђурђа Бранковића у његовом ставу према сабору у Ферари, као и каснији манастирски отпор у спровођењу уније били су главни разлози уништењу Манастира. Послије угушења Грбаљске побуне, 1452. године, Превлака је прешла у руке которске властеле. О овим тешким временима свједочи рушење Храма Светог архангела Михаила и, касније, подизање мање цркве унутар њега, од које се данас види дио олтарске апсиде. Како предање свједочи, превлачки калуђери су отровани, а живот у Манастиру се угасио. Седамдесет превлачких монаха мученички су пострадали свједочећи православље, уврстивши се у календар светитеља Српског приморја.

Током 16-18. стољећа области старе манастирске Метохије биле су под млетачком окупацијом, а повремено су доспијевале под турску власт. По укидању Млетачке републике 1797, Боку су преузели Французи, а 1814- 1918. била је под аустријском окупацијом. И тада је Михољски збор чувао успомену на стари Манастир. У то вријеме у цијелом Поморју, од Паштровића преко Боке до Дубровника и даље дуж Јадранске обале, ничу родољубиве установе, као што је то у Боки била Српска гарда.

Велика добротворка Манастира, контеса Екатерина (родом из Скрадина), сестра савинског архимандрита Спиридона Сундечића, а удова конта Илије Властелиновића из Рисна, одлучила је да читав иметак уложи за спасавање и обнову Превлачког светилишта. Откупила је трећину Превлаке, са намјером да обнови манастир и храм. Обновила је дио древног пирга, сусједну кућу и подигла своју задужбину — Храм Пресвете Тројице, на темељима старог здања. Очистила, обновила и домаћински је одржавала и унапређивала манастирску имовину. За насљедника половине те имовине је одредила владику Петра II Петровића Његоша, а другу половину је преписала превлачкој Цркви Свете Тројице

Дјелатности контесе Екатерине некима се нису свиђале, тако да је једном била чак и немилосрдно претучена, 1847. нађена је мртва под сумњивим околностима. Парох превлачки је у Матици умрлих забиљежио да је Екатерину сахранио „на 22 уре” без погребне пратње. Приликом ексхумације њених земних остатака, 1987. године, у предјелу стомака пронађено је оловно зрно ручног ватреног оружја.

Контеса је за живота изразила жељу да буде сахрањена уз јужну страну олтара своје задужбине. Излизани натпис на скромној гробници гласи: „Овдје почива контеса Екатерина Властелиновић, покој њеном пепелу”.

Запретану прошлост Манастира Светог архангела Михаила на  Превлаци први је почео разгртати кртољски учитељ Младен Црногорчевић (1863-1902), археолог, историчар Боке, у дјелу „Михољски збор у Боци Которској”, у Старинару за 1893. годину. Прикупио је, описао, растумачио и објавио изглед рушевина Манастира и других грађевина на Превлаци, Брдима и Страдиотима, односно камене надгробне споменике и различите дјелове каменог украса, од римског до позносредњевековног доба. Предмете које је описао Младен Црногорчевић, данас чине језгро Ризнице манастирске.

Од истраживања Младена Црногорчевића до првих археолошких ископавања остатака Манастира, прошло је шездесет година. Услиједила су археолошка ископавања и конзервација остатака зидова храма 1956-1959. године. Истраживања су водили Јован Ковачевић и Војислав Кораћ и тада је откопан цио Храм Светог архангела Михаила, али нажалост на томе се стало.

Народ Михољског збора, некадашње манастирске Метохије, стрпљиво је, од рушења Манастира средином XV стољећа, чувао манастирске светиње, друге храмове, иконе, књиге, разне предмете, а прије свега светосавски саборни дух Православља. И не случајно, појавише се мошти Превлачких мученика 1994. године. То је био повод да се наставе археолошка ископавања, овог пута не само из научне радозналости, већ са циљем да се Манастир обнови у цјелини. Од 1996. године екипа Центра за археолошка истраживања Црне Горе и Филозофског факултета у Београду, уз свестрану помоћ Војске Југославије, Митрополије, православног народа Боке, Министарства за културу Србије и других дародаваца, започела је истраживања. Откривено је југозападно крило Манастира са више грађевина. Оне, као и главни храм, су темељ обнове.

Свети Сава свакако није случајно изабрао ову древну светињу за сједиште тако важне епископије. Њена посебност добро се показала кроз историју и доказала се археолошким открићима. Археолошка ископавања открила су сличност манастира са онима у Светој Гори (Хиландар) и Грчкој, а потом и са подједнако древном Пећком патријаршијом и Жичом (четвороугаони план манастира). Манастир је тада имао неизмјерну улогу – довољно је навести Иловички препис Законоправила Светог Саве.Од манастира из доба Светог Саве су откривени саборни храм, југозападни угао испод садашњих конака, и грађевине између старог јужног дијела обујмног зида и храма. Још из доба Светог Саве могао би бити и данашњи Храм Свете Тројице, обновљен у 19. стољећу на старим темељима.

Сва  настојања народа Михољског збора су обједињена успостављањем Ризнице на Превлаци 2000. године, која  се стручно стара о оном што је народ сачувао, што је пописао Младен Црногорчевић 1893. године, и што се проналази археолошким ископавањима. Посебну драгоцјеност превлачке Ризнице представља културно-историјско наслеђе, које су током минулих столећа сачували мјештани манастирске Метохије окупљани у Михољском збору.

Вриједно монашко братство на челу са игуманом Бенедиктом Јовановићем, пружа наду да ће некадашње сједиште славне Зетске епископије бити у догледно вријеме потпуно обновљено.

МАНАСТИР ЖДРЕБАОНИК

Манастир Ждребаоник налази се на лијевој обали ријеке Зете, у питомој Бјелопавлићкој равници на домаку Даниловграда. Писаних докумената о његовом настанку нема, нити су вршена детаљнија археолошка испитивања. Истраживања која су вршена од стране Завода за заштиту споменика културе Црне Горе указују на постојање старијег и знатно већег црквеног објекта, и да  је садашњи подигнут на темељима храма с краја 16. или почетка 17. вијека, од кога су сачувани зидови у висини од 50 см. Обнављан је и 1885. године.О његовој градњи постоје многа народна предања која се преносе са кољена на кољено и сва су везана  за име славних Немањића. Руски научник Коваљевски тврди у својим списима да је у Морачи 1841. године у својим рукама држао повељу у којој је писало да је ждребаонички храм грађен као метох манастира Мораче у исто вријеме кад и Морача, и да им је ктитор Стефан Вукан Немања. То је засигурно знао и прота Срдан Поповић кад је изнад улазних врата храма поставио камену плочу која и данас стоји а на којој пише:

“На темељу Немањића Храм Св. Арх. Михаила саграђен је 1818, а звоник из својих срестава подиже окружни протојереј – ставрофор Срдан Поповић управитељ манастира Ждребаоника 1926”.

Интересантно је и свједочење стогодишњег старца Петра Агичиног Радуловића из Пажића, које је записано 1896. “Ја памтим стару Цркву Светог Архангела и био сам момак пунољетан када су Бјелопавлићи саградили ову данашњу на мјесту старе цркве. Ждребаоник је био пашњак Немањића, онога краља који је направио манастир Морачу, а памтим и кад даваше десетак ока рибе од лова са Слапа и траварине са Гарча, по једног брава сваке године.”

Цјелокупна историја Бјелопавлића, поред Острога везана је и за Ждребаоник. Он је вјековима био у жижи свих збивања. Ту су се одржавали племенски сабори и ту су доношене важне одлуке. Његова судбина била је и судбина његовог народа.

Најранији писани запис о ждребаоничкој цркви може се извући из контекста народне пјесме “Бој с везиром Махмут пашом.” Битка се одиграла 11 јула 1796. “А Владика окупи главаре, те су они обрнули пред бијелу Аранђелску цркву те им наук и благослов даје”

Нигдје у Бјелопавлићима нема толико простора на коме би стала сва војска, нити има у близини цркве посвећене Светом Архангелу. У часопису Невесиње који је излазио крајем 19 вијека, стоји да је Свети Петар овдје војску причестио.

Манастир је у својој историји неколико пута паљен и рушен. Зна се да је Мехмед паша још 1612 попалио Бјелопавлиће. 1714 године Нуман пашу Ћуприлића запамтила је цијела Црна Гора, Ждребаоник  је спаљен и срушен до темеља. Вјероватно да је послије тог разарања направљена мала Црква Светог Архангела коју памти Петар А. Радуловић. 1818 године саграђена је ова данашња као једноставна једнобродна грађевина са звоником на преслици. У дописима часописа Невесиње стоји да је градњу цркве помогао Свети Петар Цетињски, породица Петрушиновић и засигурно и остали Бјелопавлићи. По завршетку радова храм је освештао Свети Петар. Половином 19 вијека направљен је конак, двоспратна камена кућа са лијеве стране, а са десне дугачка приземна зграда. Да је владарска кућа Петровића вољела и помагала овај манастир види се из тестамента Пера Томова Петровића, Његошевог брата, гдје за своју душу оставља “манастиру светог Василија под Острог талијера 100, у манастир на Ждребаоник 50 и манастир у Морачи 50.”

Сулејман паша је у свом ратном походу на Бјелопавлиће 1876 – 1878. дјелимично разорио храм и манастирске конаке. Крајем вијека манастир је поново обновљен. У току другог светског рата око манастира су опет вођене борбе. Поред свих невоља које су пратиле житеље овог краја и свештенослужитеље ове светиње при манастиру је 1870. отворена школа а затим 1875. прва Књажевска земљорадничка школа. 1898. године Митрополит Митрофан Бан је издао наредбу да се овдје отвори Монашка школа.

Црква Св. арханђела Михаила је једнобродне основе, са полукружном апсидом, дозиданом припратом и високим звоником изнад дозиданог дијела. Дугачка је 15, а широка 7м. Градиво је прецизно клесан камен, сложен у правилне хоризонталне редове, скоро без спојница. На подужним зидовима постављена су по два лучна прозора, а на апсиди један. Главни архитектонски украс храма сконцентрисан је на прочељу грађевине, гдје доминира високи звоник, који са двије етаже слободно излази из масе крова. Портал је лучног облика и у његовој линети је лик храмовне славе – Св. арханђела Михаила. Изнад портала је плоча са исклесаним натписом о обнови. Дозидани дио цркве из 1926. године, иако изведен од сличног материјала, јасно се издваја од старијег корпуса грађевине.

У средњем травеју, уз јужни зид, налази се кивот са моштима Светог Арсенија Сремца, другог архиепископа српског. Иконостас у цркви је рад браће Ђиновских са почетка 20. вијека. Умјесто традиционалног декоративног дубореза, конструкција иконостаса је изведена од зиданих елемената, прекривених виновом лозом у штукатури.

Манастирска порта је пространа. У њеној средини је црква, а двије зграде конака омеђавају порту са истока и запада. У источном дијелу порте налази се неколико старих гробова манастирских игумана.

Доласком Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија у Црну Гору 1991, Ждребаоник постаје женски манастир на челу са игуманијом Јустином Таушан. Уз Божију помоћ кренуло се одмах са адаптацијом и градњом манастира. Помогла је Влада Црне Горе, општина Даниловград, бројна предузећа и добри људи. Уз стару зграду са лијеве стране дограђене су помоћне просторије, с десне стране изграђен је нови конак са параклисом Светог Арсенија. (Започет 1996. а довршен 2000).

На Аранђеловдан 2000. године параклис и конак је освештан руком  блаженопочившег Патријарха српског  Павла, Митрополита црногорско-приморског  Амфилохија, Епископа захумско-херцеговачког  Григорија и Епископа будимљанско-никшићког  Јоаникија. У порти је подигнута агијазма, а испред порте велика камена ограда са пиргом у средини. Црква је прекривена бакром, те тако заштићена од прокишњавања. Иза конака урађена је зграда вишенамјенског карактера. Вриједна игуманија и сестринство послије ове велике обнове и изградње нијесу стале већ сталним оплемењивањем и додавањем  нових детаља трајно уграђују себе у љетопис ове велике светиње.

Манастир су посјетили и многи угледни гости: васељенски Патријарх Вартоломеј, српски Патријарх Павле, атински Архиепископ Христодул, албански Архиепископ Анастасије, игуман хиландарски Мојсије, бројни архијереји Руске цркве,као и архијереји осталих помјесних цркава, државници, министри и дипломате.

Манастир Св. Арханђела у Прекобрђу – Морача

Изградња Храма Св. Арханђела у Прекобрђу почела је 1996. године. Манастир је изграђен трудом Милана Вујисића, за покој душе сина Зорана, сахрањеног у храму. Поред храма изграђен је и већи конак за манастирско сестринство.

Митрополит Амфилохије служио је 21. новембар 2006. године Свету архијерејску литургију са похрањивањем земних остатака војводе Богића Морачанина (+1487.г.) у саркофаг, у новосаграђеном Манастиру Светих Архангела у Прекобрђу, поводом 519 година од војводиног  упокојења.  Земни остаци војводе Богића Морачанина били су  сахрањени у оближњем гробљу у Засједици на Петровој равни. Саркофаг у храму је израдио вајар Милан Ракочевић

Настојатељица ове свете обитељи је Теодора. Сестринство се бави претежно иконописањем, другим рукодељством и пољопривредом.

Манастир Подмалинско у Шавнику – Епархија будимљанско-никшићка 

Mанастир Подмалинско, са храмом посвећеним Светом Арханђелу Михаилу,  налази се на пропланку, на десној обали рјечице Буковице. Удаљен је од Шавника око 12 км. Некада се звао и “Тушински манастир” по оближњем селу Тушини.

По народном предању сматра се да је немањићки манастир подигнут у време краља Уроша Првог око 1252. године. По неким архитектонским особинама Подмалинско се може и датовати у 15. вијек због стилске сличности са читавом једном групом споменика из времена Косача. Манастир се помиње у записима на рукописима из 1558. и 1698, као и на једном кандилу из 1724. године. Народна традиција памти да је Подмалинско страдало од Турака у 17 вијеку. Обновила су га дробњачка племена и манастир је постао просвјетни центар Дробњака. Посједовао је бројну стоку и земљу. Но, турски напади су се наставили, па је у једној похари убијено 12 калуђера и њихови гробови се налазе са сјеверне стране цркве. Уз манастир је радила прва школа у овом крају, у којој су се описменили многи народни прваци из Дробњака. На почетку 20. вијека Подмалинско је поново запустило. Обновио га је монах Јањушевић, 1908. године, том приликом је президан јужни зид цркве и зазидана су бочна врата, која се и данас назиру у структури зида.

Манастирска црква је пространи куполни једнобродни храм, са полукружном апсидом и припратом. Дугачка ]е 16,5 м, а широка 7,5 м. Комплетно је зидана од сиге, средње величине, сложених у правилне хоризонталне редове. Унутрашњост цркве је сложена и изванредно пропорционална. Прва особеност је да се у храм се силази са два степеника, тако да је унутрашњост, дефакто, за толико и виша. Друга особеност је постојање зиданог иконостаса. Црква има под од камених плоча и декоративни амвон, припрати, уз сјеверни зид, налази се гроб подмалинског архимандрита Серафима, који је, према једном извору, обновио манастир.

Око цркве, посебно иза апсиде, има више старих гробова са рустичним, монументалним крстовима од сиге. Ту је и гроб чувеног дробњачког јунака Мирка Алексића који је 1840. посјекао Смаил-агу.

Нажалост, овај некада значајан средњевјековни манастир је у похарама опустошен, без обредних предмета и мобилијара. Сачувано је само једно звоно, ливено у Трсту, 1886. године, прилог јереја Мића Требјешанина.

Значај Подмалинска огледа се у специфичним рјешењима његове архитектуре. Обрада куполе са лезенама, преломљен готички свод, зидани иконостас, градња на остацима старе некрополе, све су то елементи који повезују манастир са другим споменицима Косача у којима је дошло до прожимања византијских са романо-готичким елементима.

У току Другог светског рата манастир је потпуно био запустио. Послије земљотреса 1979. године Црква Св. арханђела Михаила је грађевински санирана.

Нова обнова конака и ревитализација манастира отпочела је 1998. године. Средствима ктитора-обновитеља Сава Кујунџића највећи дио радова на обнови извршен је у току 2002. године.

На празник Рождества Пресвете Богородице 21.септембар 2002.г одржан је црквено-народни сабор поводом 750 година манастира Подмалинско код Шавника. Организатори овог великог јубилеја били су Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина Шавник. Сабор је почео Светом архијерејском литургијом кoју је служио Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије када је и освештан нови манастирски конак. На свечаној академији  бесједили су академик Матија Бећковић, савезни секретар за вјере Богољуб Шијаковић и предсједник општине Томаш Ћоровоћ. У програму су учествовали црквени хорови “Свети новомученик Станко” и “Свети Апостол и јеванђелист Лука”, солиста Светлана Савић, пјевач народних пјесама Мирко Рондовић, гуслар Бошко Вујачић и трубачи Милована Бабића.
Живописање манастирског храма извео је јерођакон Лазар Стојковић 2005. године.

Игуманија манастира је мати Катарина.

Храмови посвећени Сабору Сетог Архангела Михаила у Митрополији црногорско-приморској и Епархији будимљанско-нишићкој:

 

Храм Свeтог Архангела Михаила – Бајрамовица – Велестово

Храм посвећен Светом Архангелу Михаилу у селу Бајрамовица у ширем смислу припада Велестову, односно племену Озринићи. Василије Спасојевић у књизи,, Божији храмови на тлу Црне Горе“ (Цетиње, 2003.) наводи да је храм  изграђен 1893. године, као и да је више пута обнављан. Около храма је активно сеоско гробље.  У новије вријеме обновљен је и освећен 1996. године.

Храм Светог Архангела Михаила-Убли Чевски

Храм Светог Архангела Михаила се налази поред пута од Чева према Никшићу у селу Убли, које припада Чеву тј. племену Озринићи. Вријеме подизања храма није познато. Др Лазар Томановић, пише у књизи “Педесет година на престолу Црне Горе 1860-1910.“ (Цетиње, 1910.) да је храм обновљен 1879. године. Други пут је обновљен 2000. године трудом и доброчинством дипл.инг. Неђељка Петровог Гардашевића. Около храма се налази  лијепо уређено активно сеоско гробље.

Храм Светог Архангела Михаила – Раићевићи- Његуши

Храм Св. Архангела Михаила у селу Раићевићима на Његушима је малих димензија. Према народном предању је подигнут почетком 17. вијека. Према истом предању пред овим храмом постигнут је договор за одлазак Његуша у битку на Царевом Лазу. Прије неколико година овај мали, али веома интересантни храм је потпуно обновљен трудом и донацијама сељана из Раићевића.

Храм Светог Архангела Михаила – Смоковци

Храм посвећен Светом Архангелу Михаилу се налази у селу Смоковци у Доњем Љуботињу, Ријечка нахија. Ради се о врло старом храму за коју се не зна прецизно када је подигнут. Познато да је обновљен 1870. године, како то пише др Лазар Томановић, у књизи “Педесет година на престолу Црне Горе 1860-1910.“ (Цетиње, 1910). Прије неколико година храм је потпуно обновљен захваљујућим трудом и доброчинством сељана. Около се налази уређено и добро одржавано активно сеоско гробље.

Храм Светог Архангела Михаила-Ковачи

Храм Светог Архангела Михаила се налази у мјесту Ковачи које припада равничарском дијелу Доњег Грбља. Није познато када је храм подигнут, али постоји податак Младена С. Црногорчевића да његов  иконостас датира из 1834. године, па би се могао извући закључак да је и храм изграђен, или обновљен, почетком 19. вијека. Около храма постоји активно сеоско гробље. Храм је био оштећен у великом земљотресу 1979. године. Обнова храма је почела 1988.  а довршена је 1991. године када је обављено и освећење.

Храм Светог Арханђела Михаила – Пријевор

Храм се налази у засеоку Свињиште у атару села Пријевор. Не зна се када јe  подигнут, али се зна да је изгорео за вријеме устанка 1869. године када је потпуно уништен прочељни зид. Послије тога храм се није више обнављао. Около храма постоје старе гробнице, које упућују на закључак да се ради о старој цркви.

На остацима рушевине обновљен је Храм Свет Архангела Михаила 2004. и освештан 8. октобара 2005. године. Тим поводом Светигора прес је објавила следеће:

“Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије данас је обавио освећење и служио Свету архијерејску литургију у обновљеној Цркви Светог Архангела Михаила у мјесту Свињишта у Горњем Грбљу.

Након Свете службе Божије којој је упркос лошем времену присуствовало више стотина вјерника из Грбља и Будве, Високопреосвећни Митрополит је у обновљеном храму обавио крштење малишана, потомака пет братстава овог горњогрбаљског села: Глушчевића, Љубановића, Добрљанина, Лучића и Зец, који су обновили ову древну цркву.

У својој бесједи Митрополит Амфилохије је казао да се село убудуће по овом храму зове Архангелово. ”Ако Бог да биће и старих огњишта која ће се обновити, али прво се обновило најсветије огњиште, Светог архистратига Михаила, па онда нека се и мјесто зове Архангелово”, казао је Митрополит Амфилохије, који је благословио Крста Љубановића и чланове Црквеног одбора, приложнике и добротворе, које је, како је рекао, ”сами Бог надахнуо, са Светим Архангелима, да обнове ово мјесто, гдје су вјековима живјели часни и честити људи. Знали су да ако се обнови овај свети храм и ако се око њега саберу кости предака, онда ће полако и ово мјесто поново почети да се обнавља. Боље је да нестане село него обичаји, јер док има обичаја, док има светиње, увијек има и наде да се и село и људи обнове”, истакао је у својој бесједи те прилике Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.

Црква Светог Архангела у селу које су његови посљедњи становници напустили послије земљотреса 1979. године је веома стара.

”Иако се поуздано не зна када је саграђена, по остацима зидова и архитектонским карактеристикама може се везати за 12. или 13. вијек”, наводи Луција Ђурашковић у монографији коју је издао Одбор за обнову храма.

Предсједник Одбора за обнову цркве био је Крсто Љубановић, који је окупио и подстакао мјештане Свињишта на обнову, и тако испунио вишегодишњи завјет Данице Јаковљевић, рођене Добрљанин, која је дала први прилог за обнову цркве. Мјештани су прошле године за свега 56 дана из темеља обновили цркву Светог Архангела Михаила, и у њој након више од пет деценија прославили Бадњидан, а у ту сврху је обновљен пут од Топлиша до Пријевора.

Храм Светог Архангела Михаила – Стари град

Храм Светог Архангела Михаила налази се у централном дијелу старог урбаног језгра Херцег Новог, на тргу Херцега Стефана са кога се пружа веома лијепи поглед на море и стари град па га називају и  Белависта.

О историјату храма је др Горан Ж. Комар забиљежио следеће:

“Међу најмлађим новским црквама, довршена у њеном репрезентативном обличју 1912. године. Носи куполу и фине портале. Могуће је да је грађена на мјесту негдашње велике цркве, исте посвете, коју је подигао Херцег Стефан Вукчић Косача, како то сугерише једно писмо новским аустроугарским властима које је у иницијативи за подизање цркве упутио бококоторски владика Преосвећени Герасим Петрановић.“

О умјетничким карактеристикама храма је Лазар Сеферовић у монографији о Херцег Новом записао следеће:

“Црква Св. Арханђела Михаила, у Старом граду, на тргу Херцег Стјепана (Белависта), у облику грчког крста једнаких кракова, зидана фино клесаним квадерима од корчуланског камена, а по нацрту Милана Карловца. Спој византијских, романоготичких и исламских елемената показује еклектички дух помијешаних стилова, али исто тако и маштовитост. Просторна концепција куполног храма, потом плиткорељефни украси у духу византијском, лијепо пропорциониране трифоре, потом фриз слијепих аркада испод кровног вијенца, романоготички звоник на преслицу са оштрим, попут минарета, формираним облицима исламске реминисценције, одају свеукупни утисак складности и ликовности.

Иконостас од бијелог италијанског мермера, рад мајстора Павла Билинића из Сплита, доминантно дјелује у унутрашњости цркве. Иконе на иконостасу радио је чешки сликар Фрањо Циглер почетком 20. вијека.“

У великом земљотресу 1979. године храм је претрпио знатна оштећења. Обновљен је и освећен 1991. године.

  1. године, у току прославе 3000 годишњице Топаљске комунитади, храм је додатно обновљен и освећен.

Храм Светог Архангела Михаила – Крушевице Бијељске

Храм Светог Архангела Михаила је парохијални храм у селу Крушевице Бијељска, које називају и Бјељинске Крушевице. Саграђен је у 16. вијеку, 1704. године. Обновљен је и проширен 1823. године. Ово је гробаљска храм за највећи дио села.

То је карактеристични бокешка храм са једним бродом и полукружном апсидом. На сјеверном зиду су саграђена три неуобичајено велика полукружно засведена прозора фине израде, а на јужноме зиду два прозора истих карактеристика. Звоник има преслицу са три окна. Поред храма је  велика парохијска кућа.

У земљотресу 1979. године храм је претрпио оштећења.Послије земљотреса је  дјелимично  обновљен. Обнова ћелија отпочела је 1987.г и завршена почетком 90-тих година.

Храм Светог Архангела  Гаврила – Рисан

Храм Светог Архангела  Гаврила у Рисну налази се у непосредној близини храма  Светог Петра и Павла, у оквиру истог дворишта ( порте). Ово је храм малих димензија и са отвореним тријемом. Изнад врата стоји уклесано да је храм подигнут 1797. године. Изнад храмова је активно градско гробље. Прије неколико година храм је обновљен.

Храм Светог Архангела Михајила- Гвозден Бријег- Бар

Храм Светог Архангела Михајила на Гвозден Бријегу, у Старом Бару, је типична гробљанска црква. Храм је саграђен 1928 године. Около храма је активно православно гробље .

Храм је обновљен и освештан 2007 године.

Храм Светог Архангела Михајила- Глухи До

Храм Светог Архангела Михајила – Глухи До се налази  у непосредној близини улаза у новосаграђени друмски тунел Созина. Гавро Шкриванић у својој студији,,Именик географских назива средњовјековне Зете“( Титоград, 1959, ст. 32) наводи: “Глухи До се први пут помиње 1371. као село у Зети“.  Др Јован Вукмановић у антропогеографској и етнолошкој студији ,, Црмница“ (Београд, 1988, ст. 366) пише да : “како тврди народна традиција, раније се звало Добри До, његов постанак је старији“.

Према народном предању сматра се да је Храм Светог Архангела Михаила најстарији храм у Глухом Долу, што је сасвим могуће ако узмемо у обзир да је племенска слава Аранђеловдан. То би значило да је овај храм малих димензија из 14. вијека а можда и старији.

У земљотресу 1979. године свих осам храмови у Глухом Долу су претрпјели оштећења, па и Храм Светог Архангела Михаила. Прије неколико година је обновљен и налази се у богослужбеној употреби.

Храм Светог Aрхангела Михаила – Дољани

Храм Светог Архангела Михаила  у Дољанима је саборни храм кучко- братоножићке парохије. Подигнут је 1884. године, како је записано изнад врата храма. Испред храма је мали звоник, а на храму, звоник на преслицу је накнадно дограђиван. Унутар храма је лијепи иконостас.Около храма је сеоско гробље

Храм је био запуштен у времену од 1947. до 1997. године , када се поново враћа у богослужбену употребу. При храму ради школа вјеронауке и дјечји хор Златица.

Храм Светог Архангела Михаила – Горњи Црнци

Храм Светог Архангела Михаила у Горњим Црнцима обновљен је на темељима старог истоименог храма за коју се не зна када је био подигнут. Обновљен је 1902. године, како пише др Лазар Томановић, у књизи “Педесет година на престолу Црне Горе 1860-1910.“ (Цетиње, 1910). Около храма је активно сеоско гробље.

У новије вријеме храм је обновљен и освештан 30. јула 2006. године од стране Митрополита црногорско- приморског Амфилохија. Тим поводом  Светигора прес је објавила следећи запис:

“Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, служиo je 30.јула 2006. године са свештенством, Свету архијерејску литургију и освештаo обновљену Цркву Светог Архангела Михаила у Горњим Црнцима, у Пиперима.

Сјећајте се старјешина својих јер вам они проповиједаше ријеч живота, подсјетио је Митрополит Амфилохије на ријечи Апостола Павла, једног од отаца Цркве Божије, рекавши да ми данас прослављамо све Свете оце Шест Васељевских Сабора, оних који су проповиједали ријеч живота: Зато се ми данас ево управо сјећамо тих Светих отаца Шест Васељевских Сабора, оних који су поставили шест каменова, златних каменова над којима почива наша вјера православна коју ми исповиједамо једним срцем и једном душом кроз вјекове без обзира којим језиком говоримо, без обзира којем народу припадамо, без обзира у ком времену живимо. Није то битно у које вријеме ће Бог призвати неког човјека или неки народ да доноси плодове, битно је да тај човјек и тај народ се утемељи на том златном камењу, на том златном крајеугаоном камену да на њему гради свој живот, своју судбину, своје биће, живот свога народа, своје потомство на том камену непоколебивом вјере тврде, Божије вјере, Христове вјере. То јесте тврда вјера коју стално помиње народ, то јесте Божија вјера јер је од Бога дата, јер је Духом Светим надахнута. Није по људском умовању, него је по Божијој мудрости та вјера утемељена, зато је она тако силна, тако моћна, тако неуништива, тако необорива.

Храм Светог Архангела Михаила – Петровићи

Храм Светог Архангела Михаила у Петровићима је подигнута 1865. године, пише др Лазар Томановић, у књизи ,, Педесет година на престолу Црне Горе 1860-1910.“(Цетиње, 1910). Около храма је сеоско гробље.Храм је обновљен и освештан 2007. године

Храм Светог Архангела Михаила – Матешево

Храм Светог Архангела Михаила у Матешеву је новоподигнути храм. Изграђен је уз помоћ доброчинитеља и Министарства вјера Црне Горе. Храм је освештао на Аранђеловдан 21. новембра 1998. године Митрополит црногорско- приморски Амфилохије.

Храм Светог Архангела Михаила, Селишта-Кос Морачки

Храм посвећен Светом Архангелу Михаилу у насељу Селишта је подигнут у новије вријеме 2001. године.  Храм је саграђен захваљујући доброчинству Ракочевић Милисава и супруге му Стаке.

Епархија будимљанско-никшићка

Храм Светог Архангела Михаила – Прага

Храм Светог Архангела Михаила  у Праги код Никшића је саграђен у времену од 1885. до 1887. године.

Обновљени храм је освештао Митрополит Амфилохије 20. септембра 1998. године.

Бањско-рудинска парохија:

Храм Светог Архангела Михаила – Велимље

Храм Светог Архангела Михаила на Велимљу  је подигнут 1586. године.  Обнављан је у другој половини 19. вијека.

У новије вријеме обновљен је и освештан1995. године.

Храм Светог Архангела Михаила – Смрдуша – Никшићке Рудине

Храм Светог Архангела Михаила се налази у селу Смрдуша код Подбожура, тј. Никшићких Рудина. Не зна се када је храм подигнут, а по народном предању то је било почетком 19 вијека. Около храма је сеоско гробље у чијој близини је једна некропола стећака.

Храм је обновљен и освештан 19. новембра 2000. године.

Андријевачка парохија

Храм Светог Архангела Михаила – Андријевица

Саборни храм Светог Архангела Михаила на Књажевцу у Андријевици је подигнут 1887. године, како то пише др Лазар Томановић, у књизи,, Педесет година на престолу Црне Горе 1860-1910.“(Цетиње, 1910). Освештао га је Митрополит Митрофан Бан а у име племена Васојевића бесједио је богослов Митар Бакић, дипломата и историчар.

Храм је обновљен током 1990-1991. године. Освештао га је Митрополит Амфилохије на Васкрс 1991.године. У име Црквене општине Андријевица, иницијатора и организатора обнове бесједио је Мишо Микетић, а у име књижевника пјесник и академик Матија Бећковић, предсједник Удружења књижевника Србије.

Храм Светог Архангела Михаила – Сунга – Баре Краљске

Храм Светог Архангела Михаила у засеоку Сунга код Бара Краљских је новоподигнути храм чије темеље је освештао Митрополит Амфилохије 14. септембра 1996. године. Храм је подигнут доброчинством братстава Ђекића и Викићевића и осталих мјештана. Изградња храма је завршена 2008. године.

Храм Светог Архангела Михаила – Ријека Марсенића

Храм Светог Архангела Михаила на Ријеци Марсенића је новоподигнути храм који је освештао Митрополит црногорско- приморски Амфилохије 10. септембра 1994. године. Тим поводом у хроници часописа Светигора објављен је следећи запис:

“Залагањем Саве Марсенића и прилогом његове честите супруге родом испод Грмеча, у Ријеци Марсенића се подиже мали Храм Светих Архангела, на гробљу у току прошле и ове године. У суботу, 10. септембра 1994. године, храм је освештао Митрополит са свештенством и бројним народом из Ријеке Марсенића и шире. Тога дана се крстило у Лиму 35 дјеце и одраслих особа. Требало је видјети радост овог честитог народа и оне дивне дјеце која примише свето Крштење у част ове светковине!“

Приредио: теолог Александар Вујовић – уредник катихетског програма радија ,,Светигора“

Pin It on Pinterest

Share This