Izaberite stranicu

 

На данашњи дан, 2015. године, упокојила се у Господу игуманија Пећке патријаршије, мати Февронија (Божић).

У Српској православној цркви, многим вјерницима је познат њен свети живот, који је већином провела на Косову и Метохији. Упркос свим  искушењима која су задесила наш народ и светиње у претходном вишедеценијском периоду, а нарочито за вријеме тешких страдања од 1999. до 2004. године, непоколебљиво је остала на њему до свог последњег издаха.

Кад је била дјевојка, вријеме је било другачије. Према њеним ријечима, у школама се прослављао Свети Сава. Ђаци су после службе у цркви, појући и носећи крстове и барјаке, уносили икону светитеља у школу, на којој је представљен како у једној руци држи Јеванђеље, а другом благосиља. Већ у тим годинама она је схватила да је од сваког материјалног добра узвишеније служење Богу кроз монашки живот,  угледавши се на Светог Саву који је оставио царску круну и отишао у манастир.

Млада Петра Божић, у својој 19. години, са благословом својих богољубивих родитеља, одлази у манастир Јовање који се налази у Овчарско – кабларској клисури. Тамо је и замонашена уочи Ивањдана 1950. године, добивши име по ранохришћанској светитељки и великомученици Февронији. Боравила је у више манастира, прије него што је 1957. године дошла у Пећку патријаршију, по благослову тадашњег патријарха Викентија.

„Кад сам хтјела да дођем овдје, сјекирам се, Боже никад нисам чула за Косово, за Патријаршију никад нисам чула! Сјекирам се, не могу да спавам, и сањам Мајку Божију овако пред вратима. И каже ми: Немој да се сјекираш, ја ћу тебе да чувам. Ништа немој да се сјекираш. А једно црно куче оће на мене, а она ме брани. То сам сањала, када ћу доћи овдје. Знам да је она ту и чува нас, хвала Богу“, казала је једном приликом у разговору за часопис „Светигора“ мати Февронија.

У историји Пећке патријаршије, столовало је 45 патријараха, а она је у свом дугогодишњем животу била свједок службе њих четворице: Викентија, Германа, Павла и садашњег Иринеја.

Наглашавала је често колико је снага трпљења важна да би се опстало на Косову и Метохији. За вријеме прогона српског народа, мати Февронија је говорила: „Ја ћу у цркву, код иконе Мајке Божије, молитвеник, бројанице, псалтир, па како буде манастиру и моштима светих архиепископа и патријараха и самој икони, нека буде и мени. Нисам ја вриједнија од њих“. Ове ријечи свједоче о томе да је била спремна да свој живот положи за светињу. И када би се све смирило и коначно у ноћи угасила сва свјетла на прозорима Пећке патријаршије, њен прозор би остао освјетљен.

„Чиста душа као код Светог Саве, а дубоке вјере. Добра, честита српска монахиња. Као духовну мајку ја њу осјећам, морам да признам“, казао је о мати Февронији Митрополит црногорско- приморски г. Амфилохије.

Надахнуто његовом љубављу, Сестринство Свете Февроније жели да се сви увијек присјећамо животног подвига монахиње Февроније, која је посвједочила „шта човјек јесте и шта је у стању да постане“ – истински хришћанин. Њене ријечи „Ако не одем у рај, боље да се нисам ни родила“ показатељ су живе вјере у васкрслога Христа.

 

     Сестринство Свете Февроније

при Храму Христовог Васкрсења у Подгорици

 

Pin It on Pinterest

Share This