Izaberite stranicu

16. новембра 1912. године успостављена је телеграфска веза између Црне Горе и Србије , осам година након што је остварена прва међународна радио-телеграфска веза између Волујице код Бара и италијанског града Барија.

1904. године између црногорске владе и Гуљерма Марконија, италијанског научника који је пет година касније добио Нобелову награду за физику, склопљен је у Лондону уговор за инсталирање радио станице на брду Волујица. У име Црне Горе уговор је потписао главни управитељ поште и телеграфа Јово Поповић, а са италијанске стране министар пошта Скала и сам Маркони.

Прва радио-телеграфска станица на Балкану прорадила је на планини Волујица изнад Бара. Била је монтирана за непуна три мјесеца. Имала је двије антене високе по 47 метара, а радила је помоћу батерија.

Догађај је заиста био изузетан за Црну Гору.

Њеном свечаном пуштању у рад присуствовао је и књаз Никола са бројном пратњом.

Након пуштања станице у рад, књаз Никола је послао телеграме руском цару Николи II, краљу Србије Петру I, аустријском цару Фрању Јосифу и италијанском краљу Виктору Емануелу.

Од свих владара којима су упућени телеграми, истог дана су стигли одговори. Били су прочитани на великом банкету приређеном у част пуштања станице у рад.

Исте је године у Бар донијет и први радио-апарат. Као и сви у то вријеме, и овај је био без звучника и са слушалицама.

Пошто није имао великих прихода од станице, Маркони је понудио Црној Гори да је откупи. Министарски савјет је одобрио да Управа пошта и телеграфа преузме станицу у трогодишњи најам уз надокнаду Марконију од двије и по хиљаде франака, али је станицу, дозволом црногорске владе, откупило Барско друштво, годину дана касније.

Прва радио-станица на Бакану радила је, уз краће прекиде, све до почетка Првог свјетског рата. Аустријске торпиљерке ушле су 1915. године у барску луку и потопиле јахту краља Николе „Румија”, порушиле зграду лучке капетаније на лукобрану (том приликом изгорјела је сва стара црногорска поморска архива) и топовским ђуладима срушиле радио-станицу на Волујици.

 

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This