Izaberite stranicu

Празник преноса моштију Великомученика Георгија из Никомидије у Палестину – Ђурђиц прослављен је светом архијерејском Литургијом у Цркви Светог Ђорђа под Горицом.

Литургију је служио Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило (Бојовић) уз саслужење свештенства ове светиње: протојереја-ставрофора Велибора Џомића, (старешине храма),  Драгана Станишића и Милете Кљајевића, протојереја Јована Радовића, јереја Блажа Божовића и ђакона Ивана Црногорчевића.

За пјевницом су одговарали појци ове подгоричке цркве предвођени хоровођом, Снежаном Поповић.

Након прочитаног Јеванђелског зачала, присутнима се обратио архијерејски намјесник подгоричко-колашински, прота Велибор Џомић који је подсјетио да је на данашњи дан обновљен храм Св. Ђорђа у Лиди Палестинској, те се данас посебно присјећамо страдалнога, славнога, али и чудеснога живота Великомученика Георгија.

Отац Велибор је истакао да је Ђурђиц прислава ове цркве, која централну храмовну славу прославља 6. маја – на Ђурђевдан.

Осврнувши се на данашње Јеванђеље које говори како ће хришћани за живота страдати, прота Џомић је казао да не треба да губимо наду у помоћ Божију кад трпимо неправде и страдамо, и не треба да заборављамо да ту није крај, да се на земаљским судовима ништа не завршава.

Објаснио је отац да све што је у име Бога, истине, правде, чисте хришћанске вјере у живот вјечни, васкрсење – Свету Тројицу, да све што је поругано на земљи, као што је суђен и пресуђен Свети Георгије, да све то постаје извор нове снаге, свједочанство вјечнога живота и силе Божије. Бог се јавља тамо гдје је најтеже:

„Један од таквих је Св. Великомученик Георгије који је поруган, мучен и као такав постао сабиратељ хришћана кроз вјекове.“

Појашњавајући да нема мјеста на кугли земаљској гдје се данас не прославља овај Божији угодник, а да његове убице данас нико и не памти, осим као злочинце и убице, отац Велибор је истакао да је то одговор свима нама када видимо неправду, страдања хришћана и рушење богомоља.

„Често нас свештенике питају: Зашто пролазимо кроз овакве невоље, а верујемо у Бога! Одговор на ово питање даје Св. Георгије, својим житијем и страдањем – јер он нас као духовни магнет и данас сабира.“

На крају свога обраћања, отац Велибор је честитао свима који као своје крсно име славе Св. Великомученика Георгија.

Након причешћа великог броја вјерника, свештенослужитељи храма предвођени Епископом Кирилом, преломили су славске колаче данашњим свечарима.

Честитајући празник, владика Кирило је казао да је Подгорица благословена са неколико храмова који су посвећени Великомученику Георгију и да то показује поштовање које наш народ има према том побједиоцу проклетога цара Дукљанина који је мислио да је Бог у сили. Али Бог није у сили, него у правди и истини:

„Свети Ђорђе кроз своје крсно страдање је побиједио моћнога Диоклецијана, као што је и Свети Димитрије, нешто касније, побиједио његовог сувладара Максимијана. То су великомученици који су се одрекли много чега да би посвједочили вјеру у васкрслог Христа.“

Подсјетио је да су се они, иако су били на великим државним и војним положајима, одрекли власти, иако то није лако, што се види и по данашњим властодршцима који не желе да се одрекну власти чак и кад је тај пут погрешан. Владика се помолио да и њих Свети Ђорђе научи да је све овдје привремено и да треба да се боримо за оно што је вјечно.

Епископ Кирило је упоредио јад и плакање народа у Старом завјету за праоцем Јаковом и другим вјерним Богу из тог народа, са радошћу сахране у Новом завјету:

„У наше дане смо доживјели такву сахрану блаженопочившег Патријарха Павла, када смо сви осјетили ту васкршњу радост. Управо је та крстоваскрсна жртва нашега спаситеља, вододјелница наше историје и свијетова. Она је учинила да се направи пасха – пролаз кроз сјенку смрти. Смрт није више тако страшна и нема тога плача и ридања дуговјечнога за неким ко је умро, јер знамо да је Господ присутан свуда и да ће Он своје овце и слуге сабрати, да их нико не може узети из руке Његове.“

Преосвећени је казао да су том крстоваскрсном жртвом били задојени сви мученици Божији који су је такође продужили, како каже апостол Павле: Ја продужавам страдање на тијелу своме, које је тијело Цркве – тијело Христово:

„Оно што је суштина, на неки начин, је мистично повезана крстоваскрсна жртва Христова са страдањем Цркве Његове. Та крстоваскрсна жртва Спаситеља продужава се кроз вријеме и продужаваће се до краја свијета и вијека. Исус Христос је васељенски Спаситељ, јер Дух Свети, доносећи нам оно што је Христово, надахњује Цркву Божију да довршава страдање за тијело Његово које је Црква.“

Објаснио је владика да страдање не мора увијек да буде до крви и да има разних начина подражавања светим мученицима. Истакао је да је свака наша жртва, нарочито пост и молитва, милостиња за ближње, подражавање мучеништву. За пост се и каже да је то бескрвно мучеништво тако да сви у свом животу можемо да пренесемо Богу жртву:

„Позвани смо као хришћани да посвједочимо, докажемо нашу вјеру кад год је то потребно. Свакодневно имамо могућност да учинимо милостињу ближњему, да постимо, да се Богу молимо и друга добра дијела да радимо. Нека би нам у томе помогао и надахнуо нас подвиг Великомученика Георгија Побједоносца“, закључио је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило.

Његово Преосвештенство, на дар је добио икону Св. мученице, Јелисавете (Романов), велике кнегиње руске, као прилог брата Жељка из Новог Сада и братства манастира Острог.

Празнична трпеза, настављена је у црквеној гостопримници, која је угостила велики број парохијана, свештенослужитеља  на челу са владиком јужно-централноамеричким Кирилом.

 

Весна Девић и Елза Бибић

 

Pin It on Pinterest

Share This