Izaberite stranicu

Црква највероватније подигнута средином 14. века, у време владавине краља Милутина. Aрхеолошка ископавања на Дворинама недалеко од Аранђеловца потврдила невероватна открића

МОНУМЕНТАЛНА средњовековна црква на Венчацу, коју су археолози почели да истражују 2016., била је већа од Грачанице, а подигао ју је неки од најмоћнијих Немањића, потврдила су најновија открића.

– Храм на Дворинама је владарска задужбина, без икакве сумње. Био је дуг 27 метара и широк 14 метара, односно већи од Грачанице. Црква је подигнута почетком или средином 14. века, јер је зидана у српско-византијском стилу који се користи од времена краља Милутина и траје до краја династије Немањића. Ктитори би могли да буду и Стефан Дечански и Душан Силни, а даља ископавања омогућиће прецизније датовање. Највећа мистерија грандиозног храма јесте разлог због кога је подигнут овако далеко на северу, близу немирне границе с Угарском – каже историчар и археолог Владан Миливојевић, кустос Народног музеја у Аранђеловцу, који је носилац истраживања.

До проналаска на Дворинама сматрало се да цркве српско-византијског стила постоје само на јужним просторима средњовековне Србије, на Косову и Метохији и Македонији. Сад су археолози дошли до доказа који руше још једно предубеђење, да Немањићи нису имали задужбине у Шумадији.

– Црква је највероватније изграђена у времену краља Милутина, који у рату с Угрима 1319. губи Београд, где је било седиште важне епископије. Писани извори ћуте о њеној даљој судбини, али више угледних историчара сматра да се епархија не гаси, већ да само мења седиште. Могуће да се оно премешта на Венчац, у део епископије који је остао у саставу Србије. То може да буде разлог због кога се овде прави грандиозан храм – каже руководилац истраживања археолог др Дејан Радичевић, доцент на Филозофском факултету у Београду.

Археолози су стигли до средњовековног слоја сахрањивања у порти цркве, пробијајући се кроз дебео слој познијих гробаља. Још тежи задатак их чека у унутрашњости храма, где морају да откопају и дебео слој шута од остатака срушених купола и гробова из 17. и 18. века. У великој сеоби овдашње старо становништво је избегло пред Османлијама, које су срушиле цркву до темеља и опљачкале чак и њене лепе камене оплате и опеке. Села су се обновила тек после неколико деценија кад се остаци цркве више нису видели изнад земље. Ипак, сећање на светињу није нестало: простор храма с портом, чак и темељне зидине раскопавани су за гробна места, а као надгробници коришћени су огромни средњовековни монолити.

– Успели смо да дођемо до остатака монументалног западног улаза, чији су степеници толико масивни да нису могли бити украдени. На малом простору од осам квадратних метара средњовековне некрополе у порти пронашли смо чак 12 гробова у пет нивоа, један изнад другог. То указује да је црква служила бар два века и да око ње живело многобројно становништво развијене области – каже Миливојевић.

ВИРТУЕЛНА СТВАРНОСТ

ДВОРИНЕ ће бити један од најважнијих и најпосећенијих локалитета Шумадије, очекују у Народном музеју у Аранђеловцу.

– То препознају и друштвено одговорне компаније „Бекамент“, „Омиа – Венчац“, „Фортуна маркет“ и ЕПС, које нам помажу у истраживањима, уз Министарство културе и информисања које суфинансира пројекат. Желимо да Дворине буду археолошки центар и где ће посетиоци моћи да виде идеалну реконструкцију храма у виртуелној реалности – каже Дарко Павловић, директор Народног музеја у Аранђеловцу.

Извор: Новости

Pin It on Pinterest

Share This