7. новембра 1937. године у Београду је, на иницијативу Српске књижевне задруге, постављен споменик Вуку Караџићу. Споменик изливен у бронзи, на коме пише “Вуку – српски народ“, израдио је вајар Ђорђе Јовановић.
На свечан начин је у Београду откривен споменик који је Вуку подигао српски народ
Поред изасланика Њ. В. Краља и министра просвјете, свечаности је присуствовао народ и школска омладина. Послије архијерејске службе и помена у цркви Александра Невског, свечано је откривен Вуков споменик на црном мермерном постољу са посветом.
Други дан Вукове прославе у Београду почео је архијерејском службом у цркви Александра Невског. Послије службе, епископ др. Викентије Проданов, са већим бројем свештеника, одслужио је свечани помен.
Пространу цркву испунио је велики број научника и јавних радника. Били су ту предсједник Српске академије наука др. Александар Белић, предсједник Српске књижевне задруге Павле Поповић, многи професори универзитета међу којима др. Ћоровић, др. Ђаја; затим Јоца Јовановић, министар у пензији, генерали Милутин Недић, начелник главног генералштаба, Александар Станковић, командант Краљеве гарде, вајар Ђока Јовановић и многи други.
Црква је била дупке пуна. Поред истакнутих научника и јавних радника, помену је присуствовао велики број Београђана свих друштвених редова.
Некада је овај дио града сматран за периферију и непоштено био искључен из свих битнијих дешавања. Данас је та неправда исправљена и Вуков споменик је постао једно од омиљених мјеста за живот у Београду.
Гдје год кренули, сви путеви воде до Вуковог споменика. Развијена мрежа превоза или пак дрворедима омеђене улице, све ће вас одвести баш тамо.
Ово је и својеврсни студентски и академски центар. Ту се налази пет факултета. А на самом крају парка, попут још једног споменика који га краси, уздиже се први студентски дом у Србији, „Краљ Александар I“, односно популарна „Лола“. Изградио га је још 1926. године краљ Александар Карађорђевић, да би помогао у развоју будуће памети државе. Ова зграда дочекала је и испратила многе генерације вриједних студената, од којих је свако оставио свој печат, који се осећа у духу, не само дома, већ цијелог насеља.
Како то обично бива, тамо гдје обитава интелектуална елита, ту се стварају позоришта и културни центри. Насеље Вуков споменик може се похвалити Установом културе „Вук Стефановић Караџић“, који већ годинама засмијава, преиспитује, васпитава и активира своју публику. На даскама овог позоришта играли су и играју неки од најпопуларнијих глумица и глумаца.
Ово није само споменик Вуку него и споменик Београду и многим младостима који су направили Београд и Србију.
Извод из „Љетописа“ – Радио Светигора
Вашој пажњи препоручујемо емисију „Љетопис“ коју Радио „Светигора“ свакодневно емитује у 10:10 часова. Кроз све значајне датуме „Љетописа“ води вас историчар Миомир Ђуришић – уредник емисије.
