Izaberite stranicu

Цркву Светог великомученику Димитрија, која се налази у склопу дворског комплекса на Крушевцу у Подгорици, изградио је краљ Никола као дворску капелу за породицу Петровић. Њена градња започета је 1894. године а освећена је 1900. године руком Митрополита црногорско-приморског Митрофана Бана на великој свечаности, којој је присуствовао књаз Мирко Петровић и тадашњи градоначелник Подгорице Стеван Лукачевић.

Ова Црква, која ће сјутра на празник Светог Димитрија Солунског прославити храмовну славу, дуги низ година била је у средишту пажње јавности због покушаја државе да ову светињу одузме од Цркве, позивајући се на Закон о државној имовини, по којем је сва имовина династије Петровић у својини државе Црне Горе. Након петогодишњег поступка, 2017. године пресудом Вишег суда у Бијелом Пољу, по жалби Митрополије црногорско-приморске – Црквене општине подгоричке, правда је задовољена. Потврђено је: Црква Светог Димитрија је својина Цркве, Митрополије црногорско-приморске.

„Наши пуномоћници су, првенствено адвокат Војислав М. Ђуришић и адвокат Југослав Крповић уз помоћ Правног савјета и г. Јована Маркуша, иначе једног од најбољих познавала лика и дјела краља Николе у Црној Гори, у поступку, на основу аутентичне документације, непобитно доказали, а Виши суд у Бијелом Пољу је утврдио и потврдио пресудом да Црква Светог Димитрија на Крушевцу, поред дворца Краља Николе, у којој се деценијама редовно обављају православна богослужења, никада није била у својини краља Николе и династије Петровића. Она није била у саставу имовине краља Николе и његових потомака и као таква није и не може бити у државној својини по важећим прописима. Краљ Никола је ктитор, а не власник цркве и она није представљала његову приватну својину, јер у православној вјери и традицији не постоје приватне цркве“, изјавио је након доношења пресуде тада протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске.

Присјећајући се свега кроз шта је пролазио овај Божији храм у том периоду распећа, протојереј-ставрофор проф. др Борис Брајовић, старешина цркве на Крушевцу истиче да је она димензијама малена, али да је све то вријеме, као и све цркве које су разасуте по читавој васељени, исијавила кроз свету Литургију која се у њој служила:

„У њој се служило и за вријеме Другог свјетског рата, била је тада и болничка црква. Имамо документе који показују да је актом тадашње болнице у Подгорици она постављена за болничку капелу, а то је и данас. Свједок сам да многи, не само болесници него и здравствени радници, на сваку службу, празник долазе у цркву. Тако, да јесте малена, али то је као оно малено зрно горушичино које може да развије своје крошње до небеског нашега Оца.“

По његовим ријечима занимљиво је то да је, црква на Крушевцу (Љешкопоље), име добила по свом небеском заштитнику Светом Димитрију Солунском.

„Дуго се сматрало, и данас се у неким парацрквеним круговима мисли, да су све цркве и капеле краљевске породице посвећене Светом Ђорђу. Међутим занимљиво је да је она једина која је посвећена Светом Димитрију. То знамо на основу натписа који у цркви постоје, на основу иконописа, који су радили браћа Ђиновски“, прича прота Борис.

Мишљења је да је краљевску породицу Петровић, вјероватно, веза између херојског војничког живота и светости оно што их је опредијелило да храм на Крушевцу посвете овом Божијем угоднику:

„Свети Димитрије је изузетно поштован у српском народу. Многе породице, скоро читава племена га славе као небеског заштитника. Тако да постоје многе паралеле и аналогије између живота Светога Димитрија и живота свих оних наших предака који су у времену туркократије показивали не само херојске него људскије особине.“

Појаснио је да кад су врлине људске оне су близу светачким, јер светост је оно најизврсније у људскости.

„Дакле, она људскост која успије да добаци до божанских граница, то је светост. Знамо из прича повјесница, историјских читанки, Марка Миљанова поготово, шта значи бити јунак, а шта значи бити човјек. А светац је, и јунак и човјек – витез вјере. Вјерујем да је тако и изабран Свети Димитрије као заштитник новоуспостављене вароши подгоричке, односно дворца краља Николе надомак Подгорице, Љешкопољу – Крушевцу.“

Не крије радост да је познато и по којем Крушевцу је, овај Крушевац, добио име – престоном средњовјековном српском граду.

„Постоје многе везе и тиме је и наша радост већа да служимо у једној цркви, које има, не само историјску, јер то је једна димензија, него има једну дубоко промишљену хришћанску димензију, која је од самог њеног оснивања задата у темељима, у моштима светитеља које су уграђене у њен олтар. Тако да са страхом служим, право да вам кажем, и са одговорношћу коју носим, још више због голготе коју је ова црква преживјела. Покушано је да се црква отме од Цркве, па да се да не знам коме. Али Бог, не гледајући моје гријехови, и гријехове свих оних који су овдје служили и читаве заједнице, није то дозволио. Захвалан сам дубоко на томе и сматрам то посебним даром и благословом.“

Милошћу Божијом Црква Светог Димитрија на Крушевцу прославиће сјутра храмовну славу, а њен старешина Борислав Брајовић истиче да је посебно срећан зато што ће сјутра на Литургији началствовати Његово преосвештенство владика буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило кога зна од раног детињства.

Дијелећи радост сјутрашњег празника, протојереј-ставрофор професор др Борис Брајовић позива све да се окупимо и торжествено прославимо славу храма на Крушевцу.

„Црква Светог великомученика Димитрија на Крушевцу се налази на најљепшем мјесту, скоро па као рајско мјесто. Породица Петровића сакупљала се ту, и тај перивој, та башта око дворца краља Николе можда је и најљепши дио Подгорице. Тако да сви они који долазе, моћи ће да подијеле са нама ту радост и то је довољно. Довољно да будемо заједно. А кад смо заједно, кад су двоје или троје у имену Христовом, онда ће сви осјетити то заједништво и да ништа једно другом не причамо. И не треба ништа више, него да смо као родитељи са својом децом, да се држимо за руке а то је Литургија –  држање за руке које вас воде на оном путу за Дамаск. Ето толико, па ко може нека дође!“

Весна Девић /Јован Јовановић

 

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This