Izaberite stranicu

„Осообито је алармантно стање у Црној Гори, где државни апарат води дискриминаторску кампању против законите Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, фаворизује безначајну (’црногорску’!) сектицу Мираша Дедеића, при чему истовремено врши стални притисак на српски народ покушавајући да му наметне црногорство као национални идентитет.”

Свети архијерејски Сабор, највише тело Српске православне цркве, овако је на свом последњем заседању, осврћући се на проблеме у појединачним епархијама, оценио стање у Црној Гори.

Годинама се ствара слика да се „Црква налази изван правног поретка у Црној Гори” и приказује се као „политичка и наддржавна институција”, оцењује у разговору за „Политику” протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске.

– Правни поредак постоји, али је проблем у злоупотребама овлашћења и погрешној примени права и то у углавном на штету Цркве. То су показале бројне судске пресуде. Ми годинама тражимо да се донесе нови Закон о правном положају Цркве и верских заједница којим би се у духу правно-историјске традиције Црне Горе, али и обавезујућих међународноправних норми о слободи вероисповести и друштвене реалности, уредило питање остваривања и делотворне заштите права на слободу вероисповести у индивидуалном и колективном аспекту. Али несумњиво је да постоје одређене идеолошке структуре у Црној Гори којима одговара овакво стање – каже Џомић.

Он подсећа да је држава уговором уредила своје односе с Римокатоличком црквом, исламском и јеврејском заједницом, али не и са СПЦ-ом, што је, како наглашава, селективно и дискриминаторно и чиме је нарушена уставна норма о равноправности верских заједница.

– Од уговора с нашом Црквом нема ништа за сада из политичких, а не правних разлога, јер је владин ресор једном приликом покушао да нас услови променом унутрашњег црквеног устројства и аутономног канонског права наше Цркве. Ми на то нисмо пристали. Направљен је приличан неред у овој важној области људских слобода и права. Данас се види да постоје „владине” и „невладине” цркве и верске заједнице. Такозвана ЦПЦ се готово стопроцентно финансира из јавног буџета. Недавно је откривено да им се и тајним одлукама додељују средства из буџета. Не само да се толерише него се и подстиче вербално насиље против наше цркве у медијима, а још нису престали јавни позиви да се насилним путем од цркве отму манастири и храмови. Није реткост да се полицијским решењима забрањују богослужења, попут Иванових корита, Свача или Улциња. Видели сте хаос ових дана око цркве Свете Тројице на Румији – наводи Џомић.

Од изјаве Патријарха Иринеја 23. јула до данас је одбијено 25 свештеника, монаха, монахиња, па чак и попадија и малолетне деце, за продужење привременог боравка, објашњава наш саговорник, а још неколико десетина њих чека иста „честитка”.

– У Црној Гори још није омогућено извођење верске наставе у јавним школама. Цетињска богословија Светог Петра Цетињског је изван, а Медреса Мехмеда Освајача је у образовном систему Црне Горе и финансира се годишње са 600.000 евра. Није уведена верска служба у оружане органе, иако је Црна Гора чланица НАТО-а. Нема ни назнаке о припреми и доношењу закона о повраћају и обештећењу за имовину која је одузета од стране комунистичког режима. Црква и верске заједнице немају одговарајући третман у јавном сервису РТЦГ. Радноправни статус свештеника и верских службеника није адекватно регулисан – набраја протојереј-ставрофор Велибор Џомић.

Он оцењује да неким функционерима није јасно да је право на слободу вероисповести једно од темељних људских права и да верници не могу бити грађани другог реда због својих верских уверења. Али додаје и да није увек било као што је данас и да је било и добре сарадње између цркве и државе без икаквог условљавања.

– Сматрам да је неопходно да се успостави трајан и конструктиван институционални дијалог између јавне власти и представника цркве и верских заједница ради ширења општег добра. Једино се на тим основама може градити и чувати мултиконфесионално друштво с верском толеранцијом као битним друштвеним обележјем – закључује Џомић.

Извор: Политика

Фото Н. Ђу­рић)

 

Pin It on Pinterest

Share This