Izaberite stranicu

Са благословом Његове светости Патријарха Српског Г. Иринеја, у Храму Св. Архангела Гаврила у Хумској улици у Београду, изузетно свечано је литургијски и молитвено прослављено стољетије победе у Великом рату.

Свештенство храма је саборно, у препуном храму, 4. новембра служило Литургију, у склопу које је служен помен нашим див-јунацима – ослободиоцима. Многобројни родитељи са децом, основци, средњошколци, студенти и верни из читавог града су дошли да се поносе својим прецима и славном прошлошћу.

Након Литургије, верни су се служили житом, погачом и сољу, које су нудили млади Културно-уметничког друштва из Младеновца, обучени у народне ношње. Простор испред храма се испунио народом, а плато на улазу у храм је постао позорница са које су млади из удружења „Србски светионик“, обучени у униформе Војске Краљевине Србије, изговарали речи великих хероја: војводе Живојина Мишића, потпуковника Душана Пурића, наредника Милунке Савић.

Чланови КУД-а су извели сплет српских игара, а програм је текао испод два српска барјака – Српске Цркве и државе Србије. На дан великог славља Господ је подарио прелепо сунчано време и пролећне услове.

Свештеник Јован Бабић из Храма Св. Архангела Гаврила је пред крај сабрања произнео беседу у којој је, између осталог, истакао управо празнично испуњење у нашим срцима док, загледани у српске барјаке на храму слободног Београда, својим чулима уживамо у лепоти младости која нам представља ону најлепшу Србију данашњице и улива наду у Богом вођену будућност.

Програм се, на позив свештеника, завршио громогласним, али и веома емотивним заједничким певањем песме „Пукни зоро“ свих сабраних у порти. У наставку дана је трајала радост дружења и дељења осећања захвалности прецима, који су нас задужили за сва времена својом несебичном жртвом за наш данас миран сан и постојање.

Да подсетимо: 4. новембра 1918. године је ступило на снагу примирје, које је Аустро-Угарска претходног дана потписала у вили Ђусти близу Падове у Италији, а које је практично значило капитулацију ове деветовековне велике централноевропске силе. Капитулацији је претходила пропаст Аустро-Угарске војске на Балкану под налетима српских јединица, потпомогнутих француским и у северној Италији под налетима италијанске војске. Хабсбуршкој монархији је ово био последњи документ и тиме је почела да се распада и убрзано иде ка своме крају. За Српску војску, која је 45 дана без предаха јуришала са Солунског фронта и 1. новембра 1918. ушла у Београд и избила на Саву и Дунав – предратну северну границу Србије, данашњи дан је од пре једног века је означио коначни крај рата! Жуто-црна монархија, коју су поробљени народи називали тамницом народа и која је 4 године раније напала малу Србију са циљем да је уништи, овог дана је уништена.

Ова чињеница је француској врховној команди омогућила да савезничкој Српској војсци изда наређење да пређе Саву, Дунав и Дрину и да ослобађа српски и друге словенске народе на територији Аустро-Угарске. Први, који су угледали српске војнике после ове одлуке, били су грађани Земуна већ 5. новембра 1918. године. Новосађани су своје ослободиоце дочекали 4 дана касније, а Суботичани 13. новембра. Народ Босне и Хрецеговине, Далмације, Славоније, Загорја, Истре и Словеније је угледао српски барјак слободе нешто касније. Сремци су на народном збору у Руми 24. новембра, грађани Барање, Бачке и Баната 25. новембра, а Црне Горе 26. новембра, одлучили да се присаједине Краљевини Србији, чиме су испуњени вековни снови. Из свих наведених историјских чињеница, управо смо 4. новембра 2018. године свечано славили стољетије победе у Великом рату, јер, да поновимо, за Српску војску рат је био завршен на данашњи дан у практичном смислу.

 

Извор: Радио „Слово љубве“

Pin It on Pinterest

Share This