Izaberite stranicu

Његово високопреосвештенство Архиепиоскоп цетињски Митрополит црнгорско-приморски г. Амфилохије данас, 3. новембра на Михољске задушнице служио је четрдесетодневни помен блаженог спомена монахињи Екатарини (Симовић) игуманији манастира Светог Димитрија на Боану Кадића код Даниловграда.

У архипастирској бесједи Митрополит Амфилохије је подсјетио на пјесму Светога Јована Дамаскина којом неког испраћамо из овога пролазног живота у онај вјечни : Ваистина је све и сва таштина а живот је сјенка и сан, све узалуд је труд сваки земљородни као што рече Свето писмо… Истакао је да смо исту ту пјесму пјевали нашој мати Екатарини подсјећајући себе на таштину овог земаљског живота и њену пролазност, а у исто вријеме са надом и на васкрсење, живот вјечни.

„Том надом је наша Екатарина дисала и живјела док је била на земљи. Она је принијела своју младост, живот за ту наду Христу Богу нашем. Даривала се Њему и процвјетала Његовом љубављу, дјевственошћу и чедношћу. Молимо се за то да уђе, а вјерујем и да је ушла, у радост Господа свога.“

Митрополит је казао да је кратак живот људски на земљи и да је кратак био и земаљски живот мати Екатарине.

„Њу је Бог удостојио да између свих мужева овдје, на земљи изабере најљепшега међу синовима људским и да се Њему преда свим срцем и душом као Његова невјеста и да овај ташти земни живот посвети ономе што је вјечно и непролазно, дарујући себе, своје цјеломудрије, дјевојачку чедност Христу Богу, поставши Његова мудра дјева о којој говори Свето јеванђеље Христово.“

Истакао је да у животу људском нема ништа случајно као што ни у животу монахиње Екатарине није случајан њен избор:

„Није случајно да се она овдје похрањује, иза овога Светога олтара, у ову земљу као прва настојатељица ове свете обитељи. Бог је удостојио да и то буде и да својим чедним, цјеломудреним моштима освешта ову земљу и у исто вријеме да огрије и ово мјесто светом божанском Христовом љубављу и да буде мелем за исцјељење дубоких рана насталих од братоубилачке руке на овом мјесту.“

Владика је нагласио да се нада у Бога да ће мати Екатарина замирити и зауставити својим дјевојаштвом, Христољубљем, ране које су настале братоубилаштвом и затровале ову земљу од времена Тодора Кадића, па и послије њега. Говорећи о томе да се братоубилаштво повампирује у Црној Гори и шире, владика је казао да је свако убиство братоубиство, јер је сваки човек наш брат, рођен из исте крви и бедара Аврамових, Адамових и Евиних:

„Наша сестра, мати Екатарина замирује братске ране и призива све одреда, првенствено нас у Црној Гори, да се оканимо братомржње и братоубиства, да тај зли, опаки дух Каиновски који је затровао земљу од прастарих времена прекине да се овдје поново јавља. Нека би ово цвијеће које ниче из њених дјевојачких костију, приносећи себе као цвијет Христу Богу на дар, принијела Господу да процвјета и ово мјесто и ова светиња.“

Упокојење мати Екатарине је свједочанство да ова светиња Светога Димитрија има будућност, објаснио је владика и образложио да су гробови су вјечне жизни Двери и да свако ко у вјери пролази кроз овај живот задобија тај вјечни живот.

„Велики Божији дар је наша мати Катарина. Овдје, у овој светињи провела је најбоље дане свога живота поред ћивота Светога Василија, завољела тај ћивот и служила му. По послушању Божјем дошла и овдје да овај ћивот такође освешта својом цјеломудреншћу, дјевственошћу и да зацијели ове ране које су тако дубоке у Бојану Кадића и да поново врати све Кадиће и сво њихово потомство тој божанској љубави, без обзира гдје се они данас налазили, какво презиме имали и којој вјери припадали.“

Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да су гробом мати Екатарине и овом светињом сви призвани да се врате и уграде заједно са њом у ову светињу како би она процвјетала а са њом и  Божја љубав, богољубље и братољубље које су красили и нашу Екатарину.

Весна Девић

Фото: Јован Радовић

 

Pin It on Pinterest

Share This