Izaberite stranicu

– Свети божји угодници, попут Св.апостола и јеванђелисте Луке и Св. Петра Цетињског наши су оријентири, путокази да се имена наша упишу и запишу на небесима, бесједио је протојереј Миодраг Тодоровић током Свете литургије која је јуче служена у Манастиру Св. Луке у Жупи никшићкој. У тој древној немањићкој светињи јуче је обиљежена храмовна слава, празник Св. Луке, а Литургијом је началствовао игуман Манастира Св. Саве у Голији архимандрит Данило (Трпчевски), уз саслужење бројног свештенства и монаштва епархија будимљанско-никшићке и захумско-херцеговачке и Митрополије црногорско-приморске.

Протојереј Тодоровић је истакао да смо се некад по нашим светитељима препознавали, знали смо ко коју славу слави, каква нам је и колика својта. Ти оријентири су нам говорили када је ко рођен, какво му је име пошто смо га добијали по најближем свецу када смо се рађали. Знали смо, рекао је он, и ко је из ког племена, као што знамо да Св. апостола и јеванђелисту Луку прослављају сви Жупљани и цијело Никшино племе.

– Знали смо да кад славимо крсну славу у својој кући читава породица проповиједа и исповиједа оно што је заповијеђено – да породица буде мала црква. И заиста кад бисмо макли те оријентире из нашега рода, из нашега народа онда бисмо били не само сиромаси већ пука сиротиња. Не бисмо имали ништа, најприје не бисмо имали имена, ни презимена. И владика Раде-Ловћенски Тајновидац са својих двадесет овоземљских љета казао је „име ми је Вјерољуб, а презиме Родољуб…“, а ко то може да љуби свој род тако ако га не љуби у вјечности, истакао је протојереј Тодоровић.

Св. апостол и јеванђелиста Лука, бесједио је протојереј Тодоровић, изображавањем Пресвете Богородице својим иконописом указао нам је како се имена записују на небеса, а ми када бисмо све то макли не бисмо имали ни слова којим бисмо то записали, а ни људскога лика преко којег бисмо се распознавали. Таквих примјера имали смо кроз нашу историју, али су иза таквих покушаја остале само рушевине и велика пустиња у нашим срцима, душама и умовима.

– Примјер тога је и овај свети манастир. Кад смо мислили да нам је тврђи темељ и оријентир нешто друго и неко други од Св.апостола Луке, овај жупски манастир је био дошао скоро до рушевине. Кућа Божја у којој се славило име Божје и име изабраника Божјих била је претворена у кафану. Куд ће већи непријатељ него што смо ми људи сами себи, али није могла наша душа да издржи такву пустош, такву промају па смо онда почели полако да се враћамо ономе што нам траже душа и срце. Почеле су да васкрсавају светиње и, хвала Богу, Жупа се полако опет враћа оним својим оријентирима, ономе своме искону, тражи свој прволик, као и сви ми што га тражимо и зато је овај свети манастир показатељ да се запишу имена и Жупе и Никшића и васељене православне на небесима, рекао је протојереј Тодоровић.

Током јучерашње Литургије, која је због обнове манастирске Цркве Св. апостола Луке служена у капели Св. Амфилохија Иконијског која је дио комплекса, освештани су и пререзани славски колачи, обављено је и причешће вјерног народа који се потом сабрао у манастирској гостопримници на традиционалној славској трпези љубави коју је припремило сестринство жупског манастира са игуманијом Ефимијом (Никчевић).

Центар духовног живота никшићког краја

Предање каже да је жупски манастир у 13. вијеку основала унука Вукана Немањића, а светињу су Турци порушили да би је крајем 19. вијека обновио књаз Никола за душу своме стрицу књазу Данилу. Манастир је од постања био центар духовног живота не само Жупе, гдје већина житеља прославља Св. апостола и јеванђелисту Луку као заштитника својих домова, већ и цијелог никшићког краја.

Б.Б.

Извор: Дан

Pin It on Pinterest

Share This