Дан сјећања на жртве политичких репресија је дан када се одржавају коротне акције у спомен на оне који су погинули и пострадали у политичким репресијама. Званично се тај дан у Русији обиљежава 30. октобра, почев од 1991. године.
У Москви од 2007. године, од почетка 70-годишњице Великог терора, на иницијативу друштва Меморијал, спроводи се акција под називом «Враћање имена», чији учесници митинга читају имена људи стријељаних 1937–38.
Према подацима Центра за људска права «Мемориал» – Око 800 хиљада жртава политичких репресија тренутно живи у Русији (у складу са Законом о рехабилитацији жртава политичке репресије, такође су укључена и дјеца без родитељског старања).
Дана 30. октобра 1974. на иницијативу Кронида Љубарског и других затвореника мордовскихих и пермских логора заједничким штрајком глађу и упаљеним свијећама у знак сјећања на невине жртве, први пут је обиљежен Дан политичких затвореника. Послије тога сваке године 30. октобра органзовани су штрајакови глади политичких затовреника, а од 1987. године — демонстрације у Москви, Лењинграду, Љвову, Тбилисију и другим градовима. 30 октобра 1989. године око 3 хиљаде људи са запаљеним свијећама у рукама образовали су «живи ланац» око зграде КГБ СССР-а. Пошто су одатле кренули на Пушкинов трг с циљем организовања митинга, растјерала их је полиција.
Дана 18. октобра 1991. Врховни Савјет РСФСР донио је одлуку да се Дан политичких затвореника укључи у списак званичних спомен-дана под називом Дан сјећања на жртве политичке репресије.
У Москви тај дан жалости обиљежава се годишње у близини Соловецког камена – гранитног камена, који је донијет са Соловецких острва, гдје се налазио Соловецки логор за посебне намјене. Камен је постављен 30. октобра 1990. на Лубјанском тргу испред здања ВЧК-ОГПУ-НКВД-КГБ-ФСБ.
Извор: pravmir.ru
С руског: Марија Живковић
