Izaberite stranicu

Mонографија Манастир Свете Тројице Стањевићи 1338-2018. Издавачко–информативне установе Светигора Митрополије црногорско-приморске и Туристичке организације општине Будва добитник је специјалне награде 63. Међународног сајма књига у Београду.

Монографија је објављена поводом прославе 680-годишњице постојања и недавног великог освећења Манастира Свете Тројице – Стањевићи код Будве и представља свједочанство „како је ова некада највећа грађевина Црне Горе предвиђена, и то од стране стручне комисије,  да се сачува као најмонументалнија рушевина  благодарећи несебичној жртви и труду монашког братства, помогнутом од честитих људи, стручњака и добричинитеља – васкрсла из мртвих, послије 180 година рушевног и заборављеног стања“.

О специјалној награди за књигу 63. Међународног сајма књига са преко 500 издавача, коју је добила монографија Манастир Свете Тројице Стањевићи 1338-2018 Издавачке установе Светигора Митрополије црногорско-приморске за Радио Слово љубве говорио је монах др Павле Кондић, коаутор монографије:

„Ово није нити прва нити једина награда за Издавачку кућу Митрополије црногорско-приморске, али јесте драгоцена за сами манастир Стањевићи. У монографији је приказана историјска путања светиње, њена страдања и величанствена обнова.“

Mонографија Манастир Свете Тројице Стањевићи 1338-2018.  

САДРЖАЈ МОНОГРАФИЈЕ:

Митрополит Амфилохијe – ПРЕДГОВОР

1.АЕМ др Амфилохије Радовић ЧОВЈЕК КАО „ИКОНА“ СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ

2.Др Васиљ Јововић – ТРАДИЦИЈА СРПСКЕ СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ ДРЖАВЕ

3.Др Жарко Лековић – ПОВИЈЕСНО СЛОВО О СТАЊЕВИЋИМА, ДРУГОЈ ДУХОВНОЈ ПРЕСТОНИЦИ ЦРНЕ ГОРЕ

4.Др Светислав Г. Поповић – АРХИТЕКТОНИКА МАНАСТИРСКОГ КОМПЛЕКСА

5.Мр Луција Ђурашковић – ИКОНЕ И УМЈЕТНИЧКО УРЕЂЕЊЕ

6.Др Милена Н.Мартиновић – ИЗБОРНО ЈЕВАНЂЕЉЕ – ДАР ВОЈВОДЕ НИКОЛЕ СТАЊЕВИЋА МАНАСТИРУ ХИЛАНДАРУ

7.Протојереј ставрофор Обрен Јовановић – ДУХОВНО-ПРОСВЈЕТНО ЗРАЧЕЊЕ ОЛТАРА СТАЊЕВИЋСКОГ

8.Дипл. инж. Јован Б. Маркуш  – ОБНОВА МАНАСТИРА СТАЊЕВИЋИ У КОНТЕКСТУ САВРЕМЕНЕ ДУХОВНЕ И МАТЕРИЈАЛНЕ ОБНОВЕ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ ( 1949 -1998)

9.Дипл. инж. арх. Слободан Драговић – СВЈЕДОЧЕЊЕ ПРОТОМАЈСТОРА О САВРЕМЕНОЈ ОБНОВИ МАНАСТИРА ( 1998 – 2015)

10.Монах др Павле Коидић – ЉЕТОПИСНЕ БИЉЕШКЕ И МОНАХОЛОГИОН МАНАСТИРА СТАЊЕВИЋИ 1994-2018

ИМПРЕСУМ

С благословом Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског и егзарха свештеног трона пећког Амфилохија

Издавачи: ИИУ Светигора – Цетиње  и Туристичка организација општине Будва

За издавача: Протопрезвитер – ставрофор Радомир Никчевић и Кристина Рафаиловић

Уређивачки одбор: Епископ мр Кирило Бојовић, епископ мр Методије Остојић, протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић, Ђорђије Вујовић, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, протосинђел Јефрем Дабановић, др Васиљ Јововић, мр Луција Ђурашковић, Мила Баљевић, монах др Павле Кондић

Уредник: Јован Б. Маркуш

Аутори текстова: Др Амфилохије Радовић, др Васиљ Јововић, др Жарко Лековић, др Светислав Г. Поповић, мр Луција Ђурашковић, др Милена Н. Мартиновић, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, дипл. инж. Јован Б. Маркуш, дипл.арх. Слободан Драговић, монах др Павле Кондић

Рецензенти: др Татијана Суботин Голубовић, др Марта Вукотић Лазар, др Ружица Марић

Лектура и коректура: Весна Тодоровић

Фотографије: Архив Митрополије црногорско – приморске, архива манастира Стањевићи, архива Управе за заштиту културних добара Црне Горе, Живота Ћирић, монах Игнатије Алексеев, мр Лазар Пејовић, Милош – Мишо Вујовић, Јован Милошевић, Јован Д. Радовић, Петар Вишњић, Срђан Салат

Дизајн и компјутерска обрада: Мр Мирко Тољић и Срђан Салат

Унос текста: Татјана Марјановић

Штампа: Ротографика – Суботица

Тираж: 1000

РЕЗИМЕ

Mанастир Свете Тројице – Стањевићи

Овај манастир је богослужбено мјесто и духовни центар под јурисдикцијом Православне Митрополије Црногорско-приморске, основане 1219. године.

Овај Божији дом смјештен је на јужним падинама Ловћена, на 800 метара надморске висине у атару села Побори.

Најстарији подаци који говоре о настанку манастира су из половине XIV вијека. Војвода Никола Стањевић био је један од најугледнијих племића цара Душана (1331-1355). По сачуваној традицији, он је на овом простору основао манастир који је кроз вјекове имао бурну историјску путању. Уз војводу Николу, као велики добротвор и обновитељ манастира спомиње се и војвода Ђурђе Ђурашковић Црнојевић (ђед зетског кнеза Ивана Црнојевића), господар Грбља, Светомихољске метохије и планинског масива изнад Боке Которске,  под врховном влашћу деспота Стефана Лазаревића (1389-1427). Овај војвода Ђурђе подигао је на брду пред манастиром утврђење и цркву посвећену Светом великомученику Георгију, чији су остаци сачувани до наших дана а на простору нашег манастира свој дворац. Братија овог манастира сваке године, на Ђурђевдан, 6. маја врши богослужење међу сачуваним зидинама цркве на Ђурђевцу.

Са продором турске војске, крајем XV и почетком XVI вијека манастир је запустио и током XVII вијека водио се као метох манастира Свете Петке у Будванском пољу, у чијем је обнављању тадашњи митрополит зетски Рувим 1630. користио и приходе са посједа манастира Стањевићи.

Нови живот манастир започиње почетком XVIII вијека у вријеме митрополита Данила I Петровића Његоша (1697-1735). Послије разарања првобитног Цетињског манастира 1692. од стране венецијанске војске и обновљеног Цетињског манастира који је 1714. разорила турска војска, владика Данило је десет година боравио у манастиру Стањевићи, све до обнове Цетињског манастира 1724. У то вријеме, владика Данило је од новчане помоћи добијене из Русије, обновио манастирски комплекс тј. конак и подигао манастирску цркву. Његово дјело довршио је митрополит Сава Петровић Његош (1735-1781) који је освештао манастирску цркву Свете Тројице 1736. о чему свједочи запис у Љетопису Цетињског манастира. Средином XVIII вијека манастир је имао највећи процват као духовни центар, чему су у многоме допринијели својим радом митрополити Сава и његов синовац и помоћник, митрополит Василије Петровић Његош (1750-1766).  О висини умјетничког домета манастира у то вријеме свједоче двије главне иконе са иконостаса манастирске цркве, Свете Тројице и Пресвете Богородице, које је урадио знаменити иконописац јеромонах Максим Тујковић 1738. У манастир Стањевиће код владике Саве долазиле су многе знамените личности а међу њима 1764. и Доситеј Обрадовић, велики народни просветитељ. Недуго затим, венецијанска војска је опљачкала и разорила манастир али је га је вредни владика Сава од 1770. обновио. У обновљеном манастиру отворио је и школу за стицање основа писмености и спремање свештеничких кандидата. Један од ученика био је и потоњи митрополит Петар I Петровић Његош. Митрополит Сава упокојио се 26. фебруара 1781. у манастиру Стањевићи гдје је био и сахрањен а касније, кад је манастир лаицизиран, пренешен је у Цетињски манастир.

У вријеме митрополита Петра I Петровића Његоша (1784 – 1830) – Светог Петра Цетињског, манастир је био један од главних духовних и народних центара. Свети Петар је овдје дуго боравио (1790-1809). Као духовни и народни вођа овдје је написао велики број посланица тј. писама са поучним ријечима свештенству и народу Црне Горе, Брда и Приморја, од којих је 29 сачувано до наших дана. Под сводовима овог манастира Свети Петар је са народним представницима срочио и уобличио први дио „Стеге“ законика од 16 чланова и објавио га народу на празник Преображења Господњег, 19/6. августа 1798. То је била објава првог Законика у нашем народу послије средњовјековног периода.

Митрополит Петар II Петровић Његош (1830 – 1851) је у почетку своје службе често боравио у Стањевићима. Ту је написао и свој знаменити спев „Луча Микрокозма“ и имао сусрете са угледним људима из Приморја и других страна, међу којима је био и Вук Караџић (1835). Притиснут историјским недаћама и силом дипломатије Хабсбуршке (Аустро-угарске) монархије, од 1815. новог господара ових простора, био је принуђен да 1839. уступи манастир Стањевиће под њену власт. Од новца који је му је Аустрија исплатила за ова два манастира и њихов земљишни посјед, подигао је 1839. нови дом за митрополите – Биљарду на Цетињу.

Аустријска власт је од 1839. претворила манастир Стањевиће у пограничну караулу са 20 војника а манастирски објекти, црква и конак, дозидани су и стављени у функцију фортификацијског објекта. Приликом Бокељског устанка против аустријске власти 1869. домаће становништво, Побори, Маини и Грбљани, разорили су тај објекат који је аустријска власт ставила у фукцију раздеобе једног истог народа. У таквом стању био је бивши манастирски комплекс следећих 120 година. Сурови атмосферски услови и земљотреси оставили су разорног трага на рушевинама манастирског комплекса.

Савремена обнова манастира отпочела је 1994. именовањем јеромонаха Димитрија Благојевића (1952-2004) који је десет година водио обнову манастира, све до преране смрти. Прво је пробијен колски пут уз помоћ Војске Југославије (1995/6) идоведена струја уз помоћ Електропривреде ЦГ (1997) а потом се приступило расчишћавању рушевина и обнови по пројекту урађеном на основу сачуваних описа и цртежа првобитног манастира из 1768. Пројекат је одобрен од републичког Завода за заштиту споменика културе. Манастир нема никаквог земљишног посједа.

Обнова манастира врши се од добровољних прилога народа. Упоредо са обновом манастира обнавља се и богослужбени живот ове светиње кроз свакодневно (јутрења и вечерња), недељно и празнично богослужење (Васкрс, Божић, Бадњидан…) а посебно је свечана прослава манастирске славе Тројичиндан.

Старешина манастира је игуман Јефрем Дабановић (од 2004.) а манастирско братство сачињавају тројица монаха.

уредник Монографије Манастир Стањевићи  Јован Б. Маркуш

Pin It on Pinterest

Share This