Izaberite stranicu

–  Међу најзапаженијим промоцијама на Међународном сајму књига у Београду, свакако је представљање књиге „Вечити календар матерњег језика“, коју је приредио академик Миро Вуксановић, а објавио подгорички „Штампар Макарије“.

Пред препуном салом „Борислав Пекић“ публици се најприје обратио уредник Радомир Уљаревић који је рекао да једна оваква књига изнова показује отвореност дјела Иве Андрића, те да представља и јединствен позив будућим приређивачима да се окрену новим начинима читања дјела нашег великана.

–  Андрић се читавог свог живота бавио ријечима пишући, али и бринући о њима. Ми смо овом књигом, своју мисију испунили ,  рекао је између осталог Уљаревић, и додао да „Вечити календар матерњег језика“ представља прворазредни издавачки подухват.

– Кадгод говоримо о Андрићу, ми смо на правом путу… – започео је Вуксановић своју бесједу на промоцији књиге „Вечити календар српског језика“. „Стога сам веома поносан што имамо једну овакву књигу“,  истакао је Вуксановић.

Он је рекао да је књигу приређивао у дубокој осами у свом завичају, гдје је сабирао Андрићеве чувене записе.

–  На жалост, Андрић није успио да заврши ову књигу, јер су га у томе спријечиле старост и болести којима је био скрхан. Тим прије је право благо пред нама, једна изванредна, пророчка књига коју можемо да досањамо.

Академик Вуксановић је бирао све записе о ријечима нашег нобеловца и тако састављао књигу.

– Потом су се ти магнетски додаци употпунили са записима из чувених Андрићевих „Свезака“ и тако смо добили књигу за коју можемо да кажемо да је Андрићева неиспуњена жеља, додао је академик нагласивши да је за приређивање овог издања одабрао три стотине записа и да је ради бољег разумијевања сваком дао наслов.

– Вјерујем да би Андрић био задовољан овом књигом, која ме је вишеструко инспирисала. Имао сам неколико мотива да је сачиним, а један од њих је моја оданост ријечима коју сам исказао у својим „Семољским“ књигама. А књига пред нама свједочи и о томе да Андрића можемо да читамо увијек изнова и на још један начин, истиче академик додавши између осталог и то да је Андрић још најпотпуније, и то на почетку замишљеног „Вечитог календара матерњег језика“ истумачио лијепу и тајанствену ријеч: „бео, бела, бело, која је за њега `свијетла, моћна, звучна и бљештава, нејасна и тешко објашњива`, истовремено…“

– Навео је примјере и изреке, бијели свијет, бијели дан, бијели цар, бијеле пчеле, бијела застава, бијела магија, на бијелом хљебу, бијели удовац, бијела врана, затим презимена: Белић, Бељански, Белогрлић, Белобрк, Бјелопавлић, потом Београд, Бела Црква, Бијело Поље, Бела Паланка. Слагање Андрићевих записа о ријечима застаје овдје, на српском трагичном пољу, у бјелини Косовке дјевојке „што се шеће по разбоју млада“ и вида ране, завршио је своју бесједу о овој изванредној књизи која плијени читалачку пажњу и занимање посјетилаца на штанду издавачке куће „Штампар Макарије“.

М.Милосављевић

Извор: Дан

Pin It on Pinterest

Share This