Izaberite stranicu

На Сајму књига у Београду синоћ, 23. октобра, Издавачко-информативна установа Митрополије црногорско-приморске „Светигора“ представила је седам зборника у девет свесака „Свети Јован Владимир“. О едицији и личности овог српског краља говорили су Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, протојереј Јован Пламенац и приређивачи др Васиљ Јововић и Јован Маркуш.

Митрополит Амфилохије је подсјетио да је 2016. година обиљежена 1000-годишњица мученичке смрти Светог Јована Владимира у оквиру које је организован и научни скуп и градња – освећење Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару, као и штампање књига о овом светитељу.

Истакао је да се и Црној Гори, у научним и народним круговима, практично није знало много о Светом Јовану Владимиру и да је тај култ донекле био занемарен и у Србији.

„Међутим, што се тиче Крајине – Остроса  и данашње Албаније култ Св. Јована Владимира и те како је био жив“, казао је владика и додао да прва служба која је сачувана о овом светитељу није на црквенословенском језику, иако је вјероватно житије писано на основу предложака црквенословенских претходних. Појаснио је да је та служба писана у манастиру Шин Ђон на јелинском – грчком језику и штампана у Венецији, као и да је објављена у овој едицији која се промовише на Сајму књига.

Високопреосвећени је објаснио да је захваљујући том култу о Светом Јовану Владимиру који је био присутан међу православним у Албанији, Охриду, Преспи гдје је мученички пострадао, владика Николај Велимировић народно предање, памћење, пјесме пронашао и записао:

„То је драгоцјено, да он то није урадио то би било потпуно заборављено и изгубљено. Али видите како то Бог удеси, да се прави људи појаве у право вријеме и ураде праве ствари.“

Митрополит је изразио благодарност свима који су учествовали у објављивању едиције „Свети Јован Владимир“.

У девет свесака „Свети Јован Владимир“ сабрано је све што је икада написано о овом светитељу и прије Светог владике Николаја (Читанка о Светоме краљу Јовану Владимиру) и послије њега. Своје мјесто у овом издању нашли су и текстови са великог међународног научног скупа одржаног септембра 2016. године, у којем су учествовали бројни уважени историчари, теолози, лингвисти, историчари умјетности, археолози… из Русије, Грчке, Бугарске, Македоније, Албаније…

 

Весна Девић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This