Izaberite stranicu

Недавно објављена јединствена монографија “Културна историја Паштровића”, аутора проф. др Николе Самарџића, др Миле Медиговић Стефановић, др Злате Марјановић и докторанда Душана Медина, први пут ће бити представљена на Сајму књига у Београду у четвртак, 25. октобра у 14 сати у сали “Васко Попа”. Монографијаје публикована у издању реномиране издавачке куће ХЕРАеду из Београда, у оквиру едиције “Врт,” уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Рецензенти монографије су академик Бранислав Митровић, проф. др Бојан Жикић, др Мирослав Лукетић и проф. маестро Бојан Суђић.

“Дело Културна историја Паштровића представља синтетичку проблемску монографску студију која номинално припада пресеку дисциплинарних скупова археологиЈе, историје и етномузикологије, етнолошку, антрополошку, књижевну, социолошку и економску проблематику”, пише у својој рецензији проф. др Бојан Жикић.

Академик Бранислав Митровић истиче да Културна историја Паштровића подједнако на стручан и популаран начин осветљава особености паштровског културног простора кроз минуле епохе.

Временски распон тема које се обрађују почиње са средњим веком, када се патријархално паштровско биће формира као компактна племенска заједница, а завршава се Другим светским ратом који успоставља нови поредак, како у свету, тако и на овом малом приморском појасу.

“Књига о Паштровићима” могла би, по ријечима проф. Бојана Суђића “без претеривања, да постане и обавезна лектира не само приморских завичајаца”, с обзиром да “данас (али и деценијама уназад), не постоји слична књига која Паштровиће, њихову културу и културну историју свеобухватно третира на научно-стручан начин, подједнако приступачан различитој публици и истанчаним читалачким укусима”.

“Културна прошлост Паштровића је веома богата: остаци материјалне културе сежу још у доба праисторије и антике; словенски, односно српски живаљ насељава овај крај још у раном средњем вијеку, а први помен имена датира из XИВ вијека. Паштровићи се посебно афирмишу у периоду владавине српске династије Немањића када им је цар Душан и дао племство. До данас је сачувана јака традиција из тог периода историје. Свједочанства су бројна: на овом малом простору постоји више од педесет цркава са седам манастира од којих четири: Прасквица, Дуљево, Режевићи и Градиште своје настајање везују за српске владаре. Више вијекова Паштровићи су се налазили под влашћу страних држава, најдуже под Млетачком републиком, али су упркос свему сачували свој српски језик, вјеру и обичаје”, записао је др Мирослав Лукетић.

Извор: Дан

Pin It on Pinterest

Share This