Izaberite stranicu

Мркаљ је реформисао црквену ћирилицу избацивши из ње 20 сувишних писмена и сводећи је на 29 графема које је у почетку и Вук преузео додајући касније сугласник џ и нова рјешења за љ, њ, ћ и ђ.

Матица српска – друштво чланова у Црној Гори организовала је синоћ у просторијама Друштва црногорско-руског пријатељства „Свети Ђорђе“ у Никшићу вече посвећено Саву Мркаљу у оквиру Дана матице српске – друштва чланова у Црној Гори.

О овом реформатору српског језика говорила је мр Јелена Газдић, која је студиозно причала о животу и утицају Мркаља на Вука Караџића – Стефановић.

„Важно је да се присјетимо великог и у јавности помало заборављеног Саве Мркаља, нарочито јер се ове године обиљежава 235 година од његовог рођења и 185 година од његове смрти. Овај знаменити Крајишник је био, и још увијек јесте и биће, предмет интересовања многих познатих научника, лингвиста, књижевника, књижевних критичара, историчара, теолога… али су и даље остали недовољно испитани поједини моменти из његовог живота“, истакла је Газдић и додала:

„Мркаљ је реформисао црквену ћирилицу избацивши из ње 20 сувишних писмена и сводећи је на 29 графема које је у почетку и Вук преузео додајући касније сугласник џ и нова рјешења за љ, њ, ћ и ђ. По обиму мала Савина књига, свега 18 страна, није изазвала само п(р)отрес тадашње црквене ћирилице већ и протрес на цјелокупном српском говорном подручју, нарочито у тадашњим црквеним круговима, протрес у Мркаљевој души који је временом бивао све јачи и, на крају допринио и његовом окончању у Бечкој душевној болници“.

Газдић је нагласила да  Мркаљ није успио да до краја развије свој огромни потенцијал и није написао најављивани „Језикопротрес“.

„Међутим, данас с правом можемо рећи да је, захваљујући Савиним темељима и Вуковом раду, прегалаштву и истрајности језикопротрес обиљежје српског језика и писма кроз готово цио 19. вијек. Неправедно је, како су често чинили лаици а и данас то чине, истицати како је Сава Мркаљ остао у сјенци Вука Караџића и како је Вук побрао ловорике које су следовале Саву“, рекла је Газдић и додала:

„Међу нашим и његовим савременицима Мркаљ је окарактерисан као лингвистички геније, страдалник, биједник окован у гвожђе, намћор, господин који више није господин већ сирома који сједи у шпиталу затворен као будала, трагични јунак српске језичке реформе чије се гробно мјесто до данас не зна“.

Такође, Газдић је говорила да је Сава Мркаљ био велики борац против унијаћења, борећи се тако са цркву и православни народ у Далмацији. Она је између осталог и цитирала самог Мркаља: „…и учићу свакога да постојан и тврд у вјери буде и да своју част и завичај ни за које благо купити не може, већ да чува и брани“.

Газдић је нагласила да се Мркаљ не може довести у контекст да је био против цркве, иако није наишао на разумијевање од свештених великодостојника.

Др Васиљ Јововић говорио је на тему „Босанска Крајина крајем 18. и почетком 19. вијека и њени истакнути прваци“.

Јововић је на почетку свог излагања а позивајући се на истакнутог географа и антрополога Јована Цвијића, говорио о географском положају босанске Крајине. Такође, студиозно се осврнуо на поједине устанке српског народа против турске одбазме и јаком жељом да се уједине са осталим Србима на простору Србије и Црне Горе.

„Ови покрети имали су национални и социјални карактер, јер су тежили стварању једне националне државе и олакшавању тешког положаја сељака. Њихов коначни циљ био је: слободни српски сељак у слободној српског држави. У циљу борбе за просвјетну аутономију у Приједору је 1834. године основана српска основна школа“, нагласио је Јововић.

Синоћ осим богатог књижевног и историјског дијела, публика је имала јединствену прилику да слуша извођење личких и крајишких пјесама у извођењу женске пјевачке групе „Пригревица“ из Апатина.

На крају вечери, медијатор Марија Јелић најавила је да је ове јесени, а у циљу сто година од уједињења, Матица српска – друштво чланова у Црној Гори организује научни скуп „Година 1918: ослобођење и уједињење“, на којем ће узети учешћа око четрдесет научника из Црне Горе и региона. Скуп ће бити одржан у Херцег Новом 10. и 11. новембра.

Извор: in4s.net

Pin It on Pinterest

Share This