Izaberite stranicu

Импозантном броју публицистичких наслова др Горана Комара ових дана придодат је нов – “Пропаст брода капетана Ђермана (према грађи херцегновског општинског архива)”. Нова књига је потврда стваралачке плодотворности и умјећа аутора који је користећи предање, али и бројне документе и грађу из архива унио садржаје из новооткивених мемоарских записа.

Читање овог текста преставља чудесно отковење из 1762. године, када је у заливу код Мељина потонула лађа капетана Ђермана из Прчња и када је млетачлка власт имала намјеру да сруши манастир Савину. О том догађају о којем историјографија није рекла своју потоњу ријеч било је ријечи на промоцији која је приређена у оквиру “Октобарских свечаност”, које се одржавају поводом 28. октобра, дана Општине Херцег Нови.

У присуству конзула Републике Србије у Херцег Новом Зорана Дојчиновића и предсједника Општине Стевана Катића о овом занимљивом и помало за историчаре тајанственом догађају говорили су публициста Небојша Рашо и сам аутор.

Проналажењем документа о страдању брода капетана Ђермана уочи четиристоте годишњице манастира Савина др Горан Комар је документовао “легенду” и “мит”, како су до сада историчари називали ове догађаје, нагласио је Рашо. Комар је овог књигом допунио своју монографију о историји манастира Савина објављену 2013. године, примијетио је он.

– Експлозија у барутани брода капетана Ђермана, по истрази без познатог узрока, значајна је потврда народног предања. Сматрам да одавно нијесмо представљали у нашем граду по обиму мању, а значају већу књигу – казао је Небојша Рашо, нагласивши да је брод потонуо у вријеме Руско-турског рата.

Овај догађај услиједио је непосрдно након позива царице Катарине друге народима балканског полуострва да се придруже рату против Турске. Венеција, која у овом рату није учествовала, али многи Бокељи одазвали су се позиву царице Катарине и борили се на страни Русије, под притиском Турске на све начине је покушавала да спријечи одлазак нашег становништва у добровољце, али углавнном неуспјешно, рекао је он говорећи о историјском контексту догађаја описаних у Комаровој књизи.

Говорећи о значају манастира Савина за народ и вјеру у Боки, Рашо је цитирао владику Николаја Велимировића “да је то мала оаза, малена република под непосредним покровитељством и влашћу божјом… Ту љубав царује ближе Богу. То је књига документ који обавезује будуће истраживаче”.

Са овом констацијом сложио се др Горан Комар који је нагласио да се нада да ће овај рад “будућим истраживачима у которском и млетачком архиву детаљније развидјети последице догађаја, као и освијетлити његову позадину.” Он је рекао да књигом показује да је предање Светог братства Манастира Савина ослоњено на личности и догађај који се заиста догодио. Како је рекао данас посједујемо податке о дугогодишњем спору манастира са управом мељинског лазарета. А, предање о томе да је 1762. Млетачка Република послала из Котора капетана Ђермана с војним лађама да разруши манастир, које је спријечила молитва калуђера Матери Божијој могла би бити истина.

– Затирање предања јесте пут за уништење завјета а завјет схватамо као савез са Богом – казао је Комар.

Он је нагласио да домаћа историјографија послије Другог свјетског рата одбацила предања и ослонила се искључиво на повјерљиве изворе, и тако је затрла велико поље реалног живота.. Он је рекао да “коминтерновско-комунистичка исторографија престављала продужетак аустријске колонијалне науке о Балкану и њоме је стари систем надограђен”. Одбачено је црквено предање и наслијеђе Цркве, највиши принос цивилизацији и томе крајњем и највишем домашају људског рода придат је легендарни карактер.

– Такав затирачки процес погодио је Балкан – упозорио је Комар.

З. Шакотић

Извор: Дан

Pin It on Pinterest

Share This