Izaberite stranicu

У овим данима када сви улажемо велике напоре да опстанемо, не својом силом и снагом у овом граду на Косову и Метохији, него силом Божјом и надом Мајке Божје, ево благослова Пресвете Богородице – игуманије из светогорског врта где вековима чува светиње и монахе који су њој посвећени, овим речима је Владика рашко-призренски Теодосије описао поклон руског дародавца Константина Шавела – икону Портаитису – српском народу и храму Светог Димитрија у Косовској Митровици. Рађена је по угледу на најчувенију светогорску икону стару преко хиљаду година, са благословом игумана Хиландара Методија и владике Виктора Украјинске православне цркве Московске патријаршије.

Служили су је двојица Владика на црквенословенском – беседили на српском и руском језику.

„Нимало није случајно што смо данас сви заједно овде – владика Виктор и отац Методије и наше драго братство, да сви заједно молитвом се обратимо Мајци Божјој јер нам је потребно да се узајамно молимо једни за друге, а Господ је рекао: Где су двоје-троје сабрани у моје име, ја сам ту присутан,“ рекао је Владика у беседи.

„Да се молимо једни за друге, да оваквих дивних тренутака буде што више, што чешће, да посећујемо једни друге, служећи заједно и дружећи се, пребивајући у Христу, потврђујемо да смо једна црква, да смо једна црква Божја и тело Христово,“ додао је.

Владика је подсетио на тешку ситуацију у којој се нашла Руска православна црква у Украјини, након што је из Васељенске патријаршије прошле недеље саопштено да је започео процес давања аутокефалности Украјинској православној цркви, што укључује тзв. расколничку цркву у тој земљи, односно, да се „укида одлука“ из 1686. године, према којој је Кијевска митрополија предата Московској патријаршији.

Украјинска православна црква Московске патријаршије пролази свој крсни пут на којем они показују на најбољи начин верност Богу и цркви и мајци Божјој, подсетио је владика Теодосије на оданост овог крила руске православне цркве руском патријарху.

Подсећањем на стогодишњицу прогона православне цркве после Октобарске револуције, владика Виктор обратио се верницима у цркви у Косовској Митровици:

„Свети оци нас уче да је најбоље време за цркву време гоњења и изглађивања. Зашто се дешавају таква искушења унутар цркве? Искрено мислим да је то зато што ми Хришћани заборављамо на наше обавезе која на нама почивају као православним хришћанима. Надам се да у овом времену искушења пред којима се нашла украјинска земља, Господ је неће оставити и матер Божја неће уклонити свој покров са ње. Владико уздам се и у ваше молитве. И молим вас, православне хришћане који из искуства знате шта је искушење и мука – да се молите за украјинске земље,“ рекао је владика Виктор.

Захвалио се српском народу што је имао могућност да се, како каже: „Првенствено ми овде молимо као православни Словени, за спасење наших душа.“

Владика Виктор даривао је Епархију рашко-призренску делом моштију великог православног свеца Кукше Одеског, „исповедника за време гоњења Руске православне цркве“, као и Владику Теодосија панагијом са ликом Богородице.

„У свом немоћном телу имао је чврсту веру, непоколебљивост за искушења и данас је он за све нас пример како треба да исповедамо свог Бога,“ рекао је овај украјински Владика.

„Тамо где пребивају мошти или честица моштију, тамо је присутан и сам тај Свети, данас је преподобни Кукша међу нама и молићемо њега за помоћ, не само за велика искушења која имамо, већ и за обична животна искушења. Најважније је са каквим срцем ћемо затражити његову помоћ, да ми чујемо вапијући глас свог ближњег за помоћ. Ако га чујемо, то ће и Господ чути.“

Због својих дарова и залагања за српску православну цркву, Епархија рашко-призренска одликовала је Константина Шавела и Радоша Петровића, уз примерке монографија „Задужбине Косова и Метохије“ које су дариване и Владики Виктору и игуману Хиландара Методију. Владики Виктору уручена је слика већих димензија са насликаним храмом Светог Димитрија.

Током литургије вероучитељ Јован Цветковић из Пасјана произведен је у чин свештеника

„Наш живот се своди на служење несебично давање себе Богу и ближњима. У томе се огледа и наша љубав и према Богу и према ближњима. Ако Бог да, биће свештеник у Осојану. Служице том малом стаду. Они који су страдали, који су напустили своје домове али који су се вратили из љубави према овој земљи, према свом родном прагу, они данас живе окружени често пута и онима који их не воле, непријатељима, али са надом и вером опстају уздајући се у помоћ и силу Божју,“ рекао је Владика Теодосије.

Свечаности у градском храму присуствовао је већи број верника, монахиња и монаха, не и руководстава са Севера Косова.

Извор: kossev.info

 

Pin It on Pinterest

Share This