Izaberite stranicu

Нове књиге мр Слободана М. Чуровића „Комадање србског језика и ћирилице“ у Црној Гори и „Мученице и мученици србски“ промовисане су прексиноћ у књижари Матице српске Друштва чланова у Црној Гори. Заједничко објема је чињеница да свака на свој начин обрађују нашу ближу и даљу прошлост, као и савремени тренутак. Заједничка нит је и да аутор то чини користећи се различитим жанровима. Наиме, Чуровић се у оба наслова, који обрађују сличну тематику, користи публицистиком, историографијом, као и књижевношћу усменом и писаном, описујући тако личности и догађаје.

О књизи „Комадање србског језика и ћирилице у Црној Гори“ најприје је говорио др Трипко Драганић, рецензент овог наслова, истичући да је књига претходница будућих истраживања која ће покушати одговорити на питање што се десило да се Црна Гора одрекне своје историје и насљеђа лозе Петровића, нарочито посљедњих 20 година. По Трипковићу ова Чуровићева књига већ би се могла окарактерисати као историографско истраживање, и по њему, Чуровић би требало да је разради као докторску дисертацију која ће посвједочити како се ствара нови идентитет у Црној Гори. Наводећи да се ове године прославља 100 година од одржавања Подгоричке скупштине, Трипковић наводи:

– Не, не треба нека посебна научна студија, за велике свјетске и европске народе довољно би било само велика Подгоричка скупштина и њене историјске одлуке, а не хиљаде и хиљаде малих и великих подгоричких скупштина у читавој данашњој Црној Гори, а које указују да је Црна Гора била вјековна Спарта Српства- рекао је Трипковић, додајући да се надати да ће се Црна Гора вратитити својим коријенима и вјековној традицији.

Потом је о Чуровићевој књизи „Мученице и мученици србски“ говорио хаџи Радован Радовић, истичући да је мучеништво стално везано за Србе, почевши од главе Св. Јована Владимира до данас.

– Слободан Чуровић без упадања у резигнирани романтизам, сувишни национализам, бдије, дубоко удахњује, осјећа и преживљава сву ту трагику српских страдалника, не затварајући се у себе. Он истражује, објелодањује и свједочи, чак и кроз лични револт и побуну што се у овом смућеном времену све то гура под тепих. И још мисли да има зрачак наде. Његова дјела су у дубокој вези са логиком и трагиком прошлости и данашњице. Даје још један доказ да се у суштини, код непријатеља Срба, ништа не мијења сем перфидије у изналажењу нових начина за сатирање – рекао је Радовић, наводећи између осталог да је књига и свједочанство о побуни против тираније, зла и мржње, а за опстанак и истину.

На крају се присутнима обратио аутор књига, Слободан Чуровић, наводећи да се ове његове књиге могу разумјети као велике „лелекалнице и велико грчило над судбином нашег народа“, а као разлог таквом стању наводи неколико узрока. Међу њима, Чуровић посебно истиче апатију српске интелектуалне елите, нарочито оне у Београду, па још к томе која је поријеклом из Црне Горе. Како је нагласио, то је најочевидније у упорном протјеривању ћирилице, као и уплитањем нелингивста у лингивстичка питања, пред којима су се повукли они који би својим образовањем требали да им се одупру, а све зарад каријера.

– Како данас објаснити то рушење куће, то слијепо поданичко, коминтерновско-ватиканско преправљање и брисање ћирилице, ту стидоћу најбољег и најдуховнијег себе – запитао је Чуровић, објашњавајући да тај процес протјеривања никад није престајао како бисмо језички оћорили додао је он.

Промоцију Чуровићевих књига својим стиховима уљепшли су Вукић Гаро Брајковић, хаџи Богољуб Бобан Велимировић, Веселин Вујовић Вивет, Борислав Голубовић, Радојица Ф. Булатовић и мали гуслар Мидо Тодоровић. Вече је водио пјесник Љубисав Бјелић.

Ж.Ј.

Извор: Дан

Pin It on Pinterest

Share This