Select Page

Свакодневно чујемо да и Београд и Приштина са својим посредницима и разним политичким плаћеницима (као што је Тони Блер и сл.) раде на плану етничко-територијалне поделе Србије на КиМ. Коначни договори су предвиђени, каква иронија, на 100 годишњицу краја Првог Св. рата 11. новембра у Паризу. Тада би Србија требало да се начелно сложи са предајом дела своје територије, тј. до 15% своје територије која јој је гарантована Резолуцијом 1244 (највећи део КиМ уз делове општине Прешево и Бујановац). Од српског народа власти очекују да то прихвате као велики успех режимске дипломатије, а косовски Срби (од којих је већина предвиђено да буде остављена да живи на независном Косову или Великој Албанији) да то види као пут ка „бољем и сигурнијем животу“. Договор би се операционализовао до пролећа 2019., уз свакодневно испирање мозга и пропаганду. Искрено речено, ако српски народ ово прихвати, ни Косово ни косовско-метохијске светиње као народ не заслужујемо. Само пре 100 г. Солунци су се жртвовали за ослобођење своје земље, а данашњи политичари се „жртвују“ како да је поделе са Албанцима не устежући се да ангажују за лобирање и највеће непријатеље нашег народа. Стари Латини би рекли „O tempora, o mores“.

Наравно, сви они који упозоравају већ месецима на овај план историјске издаје већ су проглашени од стране обавештајно-медијске режимске машинерије, која контролише већину медија у Србији уз армију ботова, за издајнике српског народа, а они који нам спремају „бољу будућност“ ампутацијом Косова (по рецепту Добрице Ћосића) за велике спасиоце Србије. СПЦ је рекла своје и у мају ове године на Архијерејском Сабору, а ми понављамо готово свакодневно и поред свих могућих притисака и са београдске и приштинске стране. У сваком случају, Бог ће нам као народу дати по нашем срцу! Много је примера у Старом завету да су древни Израиљци пролазили тешке трагедије и изгнанства због својих вођа који су се одметнули од Бога и правде Божије.
Како год буде, нико неће моћи после да каже да је Црква ћутала и да смо се сагласили са предајом онога што чини душу нашег народа, наше културе и идентитета. Историја ће свакоме на крају наћи своје место, а Бог ће на Свом праведном суду свакоме дати по делима његовим.

Извор: pouke.org

Pin It on Pinterest

Share This