Izaberite stranicu

У крипти Саборног храма Христовог Васкресења у Подгорици 6. октобра, у навечерје славе и петогодишњице од његовог освећења, представљен је цјелокупни књижевни опус у 7 књига Марка Миљанова Поповића. О књижевном дјелу војводе Марка Миљанова говорили су Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, академик Ненад Вуковић и др Радомир Прелевић, а промоцији је присусувовао и Његово преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије.

Милим звуцима гусала вече је отворио Максим Војводић а након тога је присутне у име организатора ове вечери поздравио др Радомир Прелевић, предсједник Фонд за развој Куча Марко Миљанов у чијем су у издању изашла „Цјелокупна дела Марка Миљанова“.

Прелевић је посебну захвалност у име Фонда изказао Митрополиту Амфилохију који је благословио рад на овом издању и истакао да су „Цјелокупна дјела Марка Миљанова“ објављена са низом предности у односу на сва ранија издања захваљујући еминентним научницима, књижевницима.. који су приредили ово издање и члановима Фонда који су створили материјалне услове за то:

„Тако је овдје по први пут заступљена његова Посланица Сердару Јолу Пилетићу која је у ранијим издањима сабраних дјела били изостављена. А први пут су објављени Одговори Марка Миљанова у Бо­ги­ши­ће­вој ан­ке­ти о обичајном праву. Такође, први пут је израђена комплетна библиографија са око 1.350 библиографских  јединица његових радова и радова о његовом књижевном дјелу а објављено је преко стотину ликовних прилога. Једном рјечју сада по први пут имамо Цјелокупна дјела војводе Марка Миљанова Поповића.“

У крипти је уједно представљен и Зборник са научног скупа „Умјет­нич­ке и на­уч­не ври­јед­но­сти дјела Мар­ка Ми­ља­но­ва По­по­ви­ћа да­нас” који је одржан де­цем­бра 2017. у  Подгорици, тако да се овај Зборник може сматрати осмом књигом „Цјелокупних дјела..“.

Академик Ненад Вуковић, уредник цјелокупног издања представио је у најкраћим цртама најновија књижевно историјска истраживања дјела Марка Миљанова:

„Приређивачки одбор планирао је и припремио за реализацију два кола: прво коло су ауторска дјела 4 а друго коло је ехо тих дијела. Прије готово 90 година појавила су се први пут Цјелокупна дјела Марка Миљанова а приређивачи ових Цјелокупних дјела прате сва та издања, шта се догађало приликом сваког издања, шта је све ускраћивано аутору и прате афирмацију аутора, писца.“

Вуковић је казао да дјела Марка Миљанова представљају дубок засјек у човјеков живот, зајсек у човјеково биће, превасходно на примјеру живота и обичаја племена Куча и сусједних племена:

„Сви се ми у томе препознајемо. Засјек је живот црногорског времена које сусједује са несловенским живљем – Арбанасима а са којима традиционално је у добрим односима у заједничком отпору према турским освајачима.

Дјело Марка Миљанова је и трајни изазов историчарима књижевности, књижевним критичараима, уопште историчарима, етнолозима, лингвистима, фолклористима, филозофима, прије свега онима који се баве естетиком. Дјело Марка Миљанова је у правом смислу примјер антизаборава“, рекао је академик Ненад Вуковић подсјетивши да је требало сачувати од заборава врлине и витешке подвиге људи једног времена, људи који треба да буду парадигма, примјер за сва наша будућа понашања.

Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је благословећи скуп, казао да му је од свих награда и признања које је добио, награда „Марко Миљанов“  Удружења књижевника Црне Горе коју је добио ове године, најмилија и најдража срцу. Истакао је да је Марко Миљанов једна изузетна личност у нашој историји као и да га је негдје назвао петим Јеванђелистом:

„У историји нашег народа има много значајних личности, али међу њима четворица заузимају изузетно мјесто: Свети Сава први Архиепископ српски, Петар Други Ловћенски Тајновидац, Николај Охридски Жички и Марко Миљанов Куч.“

Оно што је значајно за Марка Миљанова, казао је владика је то што је он као изузетна личност живећи у једном распетом времену свједочио и посвједочио чојство – Јеванђеље Христово:

„Не бранити себе од других, него бранити друге од себе, то је Јеванђеље. Оно што је и Христос рекао за Себе да није дошао овдје да Му служе него да служи, не само да служи него да живот Свој положи за ближње Своје, то је суштина Јеванђеља а то је суштина онога што је записао и описао Марко Миљанов о образу. А образ човјеков је оно што је изворно – библијско да је човјек створен не по лику и подобију мајмуна него по лику Божијем.“

Објаснио је владика да је човјек створен по образу и подобију Божијем и да је тај образ библијски централна мисао у дјелу и животу Марка Миљанова:

„Све се жртвује и живот за образ- за оно што јесте човјек. Људски образ је нешто што није од данас до сјутра, него је вјечно. То је лик Божији одсликан у човјеку. То је оно што је уграђено као вјечно својство људскога бића, то је тај образ о којем пише Марко Миљанов, то је његово чојство.“

Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да је Марко Миљанов описао и оно што је часно и честито у албанском народу и да ниједан Албанац није написао ништа тако садржајно о свом народу као што је он:

„Оно што је изворно, часно у албанском народу он је доживео, осјетио и забиљежио, за разлику од онога што је данас завладало и у нашем народу, а бојим се, и у албанском.“

Објаснио је да говори о групи злочинаца на Косову, који су стид и срам албанског народа (онако како их види Марко Миљанов), а који су преузели у своје руке судбину КиМ и представљају данас албански народ, уствари обезаброжење тога народа својим злочинима и насиљем.

На крају Митрополит Амфилохије је нагласио да је признање тзв. државе „Косово“ од стране овдашње групе људи који су на власти у Црној Гори, заправо признање тог злочина као нешто нормално. А злочинци који су стид и срам Албанаца, постали су мјерило албанског народа и у исто вријеме се прихватају и озваничују као политичари тога народа, а да је КиМ наша нада била и остала.

Пр­ву књи­гу „По­сла­ни­це и при­мје­ри чој­ства и ју­на­штва” у „Цјелокупним дјелима Марка Миљанова“  у којој се на­шло пет по­сла­ни­ца овог зна­чај­ног из­да­вач­ког про­јек­та Фон­да за раз­вој Ку­ча, при­ре­ди­ла је проф. др Рај­ка Глу­ши­ца. У пр­вом ко­лу овог сед­мок­њиж­ја су и књи­ге „Ку­чи у на­род­ној при­чи и пје­сми” ко­ју је при­ре­дио проф. др Ми­ло­рад Је­врић, „Жи­вот и оби­ча­ји Ар­ба­на­са” при­ре­ђи­ва­ча др Је­ле­не Ба­ша­но­вић Че­чо­вић, и „Про­за, есе­ји, лир­ски за­пи­си, пи­сма и рјеч­ник по­зна­тих и не­по­зна­тих ри­је­чи”, ко­ју је при­ре­дио проф. др Жив­ко Ђур­ко­вић, док је рјеч­ник при­ре­ди­ла др Да­ни­је­ла Ра­до­је­вић. У дру­гом ко­лу об­ја­вље­на су три ко­а­у­тор­ска на­сло­ва, Пе­ти на­слов „Цје­ло­куп­них дје­ла…” при­ре­дио је др Ра­до­мир Пре­ле­вић и чи­не га цје­ли­не: „Од­го­во­ри Мар­ка Ми­ља­но­ва у Бо­ги­ши­ће­вој ан­ке­ти” и „За­пи­си о Ку­чи­ма у Бо­ги­ши­ће­вој ар­хи­ви у Цав­та­ту”. Књи­гу „Мар­ко Ми­ља­нов у огле­да­лу кри­ти­ке” (ше­ста) при­ре­дио је академик Радомир Ива­но­вић.  Сед­му књи­гу дру­гог ко­ла „Би­о­би­бли­о­гра­фи­ји Мар­ка Ми­ља­но­ва По­по­ви­ћа” при­ре­ди­ла је др Бран­ка Дра­го­са­вац.

Програм ове надахнуте књижевне вечери чији су организатори Саборни храм Христовог Васкресења у Подгорици и Фонд за развој Куча „Марко Миљанов“, водио је млади књижевник Миљан Живковић. У у културно умјетничком програму наступили су: гуслари Максим Војводић и Огњен Мићовић, који су уз струне гусала подсјетили на славне дане и прошлост, етно-појац Бранка Зечевић, као и пјевачка група „Пече“.

Весна Девић

Фото: Јован Радовић

Видео: Острог Тв Студио

 

Pin It on Pinterest

Share This