У крипти Саборног храма Христовог Васкресења у Подгорици 6. октобра, у навечерје славе и петогодишњице од његовог освећења, представљен је цјелокупни књижевни опус у 7 књига Марка Миљанова Поповића. О књижевном дјелу војводе Марка Миљанова говорили су Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, академик Ненад Вуковић и др Радомир Прелевић, а промоцији је присусувовао и Његово преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије.
Милим звуцима гусала вече је отворио Максим Војводић а након тога је присутне у име организатора ове вечери поздравио др Радомир Прелевић, предсједник Фонд за развој Куча Марко Миљанов у чијем су у издању изашла „Цјелокупна дела Марка Миљанова“.
Прелевић је посебну захвалност у име Фонда изказао Митрополиту Амфилохију који је благословио рад на овом издању и истакао да су „Цјелокупна дјела Марка Миљанова“ објављена са низом предности у односу на сва ранија издања захваљујући еминентним научницима, књижевницима.. који су приредили ово издање и члановима Фонда који су створили материјалне услове за то:
„Тако је овдје по први пут заступљена његова Посланица Сердару Јолу Пилетићу која је у ранијим издањима сабраних дјела били изостављена. А први пут су објављени Одговори Марка Миљанова у Богишићевој анкети о обичајном праву. Такође, први пут је израђена комплетна библиографија са око 1.350 библиографских јединица његових радова и радова о његовом књижевном дјелу а објављено је преко стотину ликовних прилога. Једном рјечју сада по први пут имамо Цјелокупна дјела војводе Марка Миљанова Поповића.“
У крипти је уједно представљен и Зборник са научног скупа „Умјетничке и научне вриједности дјела Марка Миљанова Поповића данас” који је одржан децембра 2017. у Подгорици, тако да се овај Зборник може сматрати осмом књигом „Цјелокупних дјела..“.
Академик Ненад Вуковић, уредник цјелокупног издања представио је у најкраћим цртама најновија књижевно историјска истраживања дјела Марка Миљанова:
„Приређивачки одбор планирао је и припремио за реализацију два кола: прво коло су ауторска дјела 4 а друго коло је ехо тих дијела. Прије готово 90 година појавила су се први пут Цјелокупна дјела Марка Миљанова а приређивачи ових Цјелокупних дјела прате сва та издања, шта се догађало приликом сваког издања, шта је све ускраћивано аутору и прате афирмацију аутора, писца.“
Вуковић је казао да дјела Марка Миљанова представљају дубок засјек у човјеков живот, зајсек у човјеково биће, превасходно на примјеру живота и обичаја племена Куча и сусједних племена:
„Сви се ми у томе препознајемо. Засјек је живот црногорског времена које сусједује са несловенским живљем – Арбанасима а са којима традиционално је у добрим односима у заједничком отпору према турским освајачима.
Дјело Марка Миљанова је и трајни изазов историчарима књижевности, књижевним критичараима, уопште историчарима, етнолозима, лингвистима, фолклористима, филозофима, прије свега онима који се баве естетиком. Дјело Марка Миљанова је у правом смислу примјер антизаборава“, рекао је академик Ненад Вуковић подсјетивши да је требало сачувати од заборава врлине и витешке подвиге људи једног времена, људи који треба да буду парадигма, примјер за сва наша будућа понашања.
Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је благословећи скуп, казао да му је од свих награда и признања које је добио, награда „Марко Миљанов“ Удружења књижевника Црне Горе коју је добио ове године, најмилија и најдража срцу. Истакао је да је Марко Миљанов једна изузетна личност у нашој историји као и да га је негдје назвао петим Јеванђелистом:
„У историји нашег народа има много значајних личности, али међу њима четворица заузимају изузетно мјесто: Свети Сава први Архиепископ српски, Петар Други Ловћенски Тајновидац, Николај Охридски Жички и Марко Миљанов Куч.“
Оно што је значајно за Марка Миљанова, казао је владика је то што је он као изузетна личност живећи у једном распетом времену свједочио и посвједочио чојство – Јеванђеље Христово:
„Не бранити себе од других, него бранити друге од себе, то је Јеванђеље. Оно што је и Христос рекао за Себе да није дошао овдје да Му служе него да служи, не само да служи него да живот Свој положи за ближње Своје, то је суштина Јеванђеља а то је суштина онога што је записао и описао Марко Миљанов о образу. А образ човјеков је оно што је изворно – библијско да је човјек створен не по лику и подобију мајмуна него по лику Божијем.“
Објаснио је владика да је човјек створен по образу и подобију Божијем и да је тај образ библијски централна мисао у дјелу и животу Марка Миљанова:
„Све се жртвује и живот за образ- за оно што јесте човјек. Људски образ је нешто што није од данас до сјутра, него је вјечно. То је лик Божији одсликан у човјеку. То је оно што је уграђено као вјечно својство људскога бића, то је тај образ о којем пише Марко Миљанов, то је његово чојство.“
Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да је Марко Миљанов описао и оно што је часно и честито у албанском народу и да ниједан Албанац није написао ништа тако садржајно о свом народу као што је он:
„Оно што је изворно, часно у албанском народу он је доживео, осјетио и забиљежио, за разлику од онога што је данас завладало и у нашем народу, а бојим се, и у албанском.“
Објаснио је да говори о групи злочинаца на Косову, који су стид и срам албанског народа (онако како их види Марко Миљанов), а који су преузели у своје руке судбину КиМ и представљају данас албански народ, уствари обезаброжење тога народа својим злочинима и насиљем.
На крају Митрополит Амфилохије је нагласио да је признање тзв. државе „Косово“ од стране овдашње групе људи који су на власти у Црној Гори, заправо признање тог злочина као нешто нормално. А злочинци који су стид и срам Албанаца, постали су мјерило албанског народа и у исто вријеме се прихватају и озваничују као политичари тога народа, а да је КиМ наша нада била и остала.
Прву књигу „Посланице и примјери чојства и јунаштва” у „Цјелокупним дјелима Марка Миљанова“ у којој се нашло пет посланица овог значајног издавачког пројекта Фонда за развој Куча, приредила је проф. др Рајка Глушица. У првом колу овог седмокњижја су и књиге „Кучи у народној причи и пјесми” коју је приредио проф. др Милорад Јеврић, „Живот и обичаји Арбанаса” приређивача др Јелене Башановић Чечовић, и „Проза, есеји, лирски записи, писма и рјечник познатих и непознатих ријечи”, коју је приредио проф. др Живко Ђурковић, док је рјечник приредила др Данијела Радојевић. У другом колу објављена су три коауторска наслова, Пети наслов „Цјелокупних дјела…” приредио је др Радомир Прелевић и чине га цјелине: „Одговори Марка Миљанова у Богишићевој анкети” и „Записи о Кучима у Богишићевој архиви у Цавтату”. Књигу „Марко Миљанов у огледалу критике” (шеста) приредио је академик Радомир Ивановић. Седму књигу другог кола „Биобиблиографији Марка Миљанова Поповића” приредила је др Бранка Драгосавац.
Програм ове надахнуте књижевне вечери чији су организатори Саборни храм Христовог Васкресења у Подгорици и Фонд за развој Куча „Марко Миљанов“, водио је млади књижевник Миљан Живковић. У у културно умјетничком програму наступили су: гуслари Максим Војводић и Огњен Мићовић, који су уз струне гусала подсјетили на славне дане и прошлост, етно-појац Бранка Зечевић, као и пјевачка група „Пече“.
Весна Девић
Фото: Јован Радовић
Видео: Острог Тв Студио
