Поводом Међународног дана старијих особа (1. октобра) у просторијама Caritas-a у Бару јуче је одржан округли сто на тему „Улога и мјесто старијих особа из призме вјере“ на којем су говорили представници три конфесије. Сабрање је организовала Барска надбискупија у оквиру пројекта који спроводи Caritas под радним називом „We care – Ageing with dignity and respect“.
Протопрезвитер Бранко Вујачић, парох подгорички и предсједник Добротворног фонда Митрополије црногорско-приморске „Човјекољубље“ кроз своје излагање присјетио се свог прађеда и његове есенцијалне улоге у породици, опомињући тиме да се положај старих у нашем друштву умногоме промијенио. Говорио је и о институцији Стараца и њиховом значају за препород Цркве и духовног живота.
Са присутнима је отац Бранко подијелио искуства из рада Добротворног фонда која су дала једну живу, убједљиву и нажалост тужну слику о положају старих код нас. Свакако, било је ријечи и о свим видовима активности које наша Митрополија спроводи када су у питању стари и немоћни. Овај феномен отац Бранко је сагледао и кроз призму вјере, остављајући присутнима да се и сами суоче са овим забрињавајућим питањима:
„Господ није квалификовао људе ни по статусу, ни по изгледу, а ни по годинама, ни старости, али нам је показао да је сваки човјек необично важан, да смо скупо плаћени Крвљу Христовом на Крсту и да је сваки наш брат и наш вјечни сабрат, ма које старосне доби био. Кроз призму вјере свака личност нам је суштински важна, а наш идентитет црпимо из односа са другом личношћу. Наш савременик отац Јустин је говорио да је једна душа скупља од васионе. Да ли смо тога ми данас свјесни?“
Кроз призму исламског система вриједности, барски имам Мујдин ефендија Милаими говорио је о положају старих особа, старости као природном стању које захтијева додатну бригу породице и друштва. Објашњавајући који је најбољи начин опхођења са старима, барски имам је кроз кратку причу направио паралелу између дјетињства и старости, управо по кључу немогућности самосталног функционисања:
„Један човјек је питао пророка, да ли сам се одужио мајци што ме је чувала и пазила док сам био дјечак, јер је сада носим на леђима за њене потребе. Пророк му је рекао, нијеси, јер док је она то радила, радила је у нади на твој дуги живот а ти радиш у нади на њену скору смрт.“
Дон Келменд Спаћи је феномен старости разумио у духу Посланице Светог апостола Павла Римљанима:
„Сјећајте се својих старјешина, који вам проповиједаше ријеч Божију, гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на вјеру њихову.“
Барски жупник је изразио слагање са папом Фрањом и готово пренио све његове ставове у вези са темом старости.
У даљем програму се обратила и Валерија Иванчевић из Центра за социјални рад из Бара са темом „Старији – терет или потенцијал“, као и Перо Радовић штићеник Caritas-a.
За забавни дио програма били су задужени Милица Кењић (флаута) и Петар Кењић (гитара) ученици барске Музичке школе, као и Вера Јовановић са својим стиховим инспирисана хуманошћу особља Caritas.
Модератор овог скупа био је Марко Ђеловић, координатор активности овог пројекта.
Владимир Милуновић
Координатор Добротворног фонда МЦП
