Амерички професор др Алан Карлсон, један од највећих светских експерата за питање породице, приредио предавање у Матици српској у Новом Саду, са охрабрујућом поруком да се пад наталитета и у Србији може зауставити
Почетком прошлог века амерички председник Теодор Рузвелт наглашавао је да је свака нација „ништа друго до скуп породица унутар њених граница“. Неколико деценија касније, Срби су у оквиру СФРЈ као молитву понављали Марксову тезу да је породица главна „ћелија сваког здравог друштва“. У међувремену, многе нације доживеле су колапс наталитета јер су традиционалне породичне вредности потиснуте. Време је да им се вратимо!
– Пројекат Светског конгреса породица, у чијем сам оснивању пре 23 године учествовао, има за циљ да подржи и охрабри обнову модела природне породице свих нација. Верујем да и Србија, после века немира, може да заустави своје биолошко опадање обновом заштите институције породице и вере, и да пронађе свој јединствени пут до обнове виталности српске нације – каже др Карлсон у интервјуу „Новостима“.
* Ви револуције означавате као кривца за потискивање култа природне породице. Која револуција је томе највише допринела?
– Сексуална револуција, без сумње, али огроман значај имала је и фемистичка идеологија, која се у Америци радикално ширила и промовисала одвојеност од институције породице. Преко низа одлука неолибералне природе које су донели Конгрес и судови, а нарочито шездесетих и седамдесетих година, створено је друштво с малим бројем људи који контролишу изузетно велике токове новца и с великим бројем пролетара, како се тада говорило.
* Колики је утицај на промене у породици и родитељству имао велики обрт у популарној америчкој култури?
– Огроман! Појавио се читав талас продуката савремене културе који су нашли неку врсту демонског задовољства у перманенстном нападању свега онога што је била основа класичног модела породице. То је довело у Америци до презирања тих традиционалних, породичних вредности. Резултат тога су сви они хедонистички и антипородични модели које данас знамо.
* Да ли је у америчком друштву православна традиција имала снагу да бар мало утиче на очување породичних вредности?
– Током већег дела 20. века те традиције и заједнице су биле доста повучене и недовољно присутне у америчком јавном животу. То се доста променило у последњих неколико деценија. Многе цркве, као што су руска, грузинска и молдавска, почеле су отворено, кроз лобирање, да заговарају одбрану породичних вредности.
* На конгресима широм света причате и о повратку еугенике, односно спречавању „инфериорних људи да се размножавају“?
– Маргарет Сангер, коју неки сматрају најозлоглашенијом особом у 20. веку, излобирала је да се уведу контрацепција и контрола рађања и промовисала је еугеничке мере двадесетих и тридесетих година тог столећа. Прича о еугеници после Другог светског рата највише се повезивала са оним што су практиковали нацисти. Мора се рећи да су деценију или две пре тога, покрети еугеничара у САД и у Енглеској били изразито јаки и нико им се озбиљно није могао супротставити. Чак и хришћанске цркве су учествовале у еугеничком покрету који је нудио причу о „чистим браковима, здравој деци“ и слично.
* Србија данас има једну од најнижих стопа наталитета у Европи. Како да помогнемо сами себи?
– Генерално, урбанизација и индустријализација у 20. веку знатно су допринеле том проблему у већем делу света. Док је на селу и на фармама дете гледано на неког ко ће сутра обрађивати земљу и бринути о својој породици, у граду се на дете гледа као на потенцијални економски проблем. Решење је у доброј популационој политици. Једна од мера су посебне пензије за категорије мајчинства. Добар пример вам је у комшилуку – мађарски премијер Орбан је направио одличан популациони програм. Уместо на донацију за рађање појединачне деце, треба ићи на смањење пореских давања за свако дете. Тиме се постиже велики ефекат – и рад и рађање.
* Београђанима сте говорили о „деструкцији породице на шведски начин“. Шта сте тиме мислили?
– Узгред да кажем да су моји преци из Шведске. Шта се десило? Швеђани су направили грешку елиминишући из законодавства породицу као субјекат. Чак су елиминисали и могућност да жена, осим у првој години дететовог живота, буде посвећена материнству. Одгајање потомства пренели су, практично, на ниво друштва уз аргумент да би то женама, не нужно удатим, омогућило да имају двоје или троје деце. Али то није дало добар резултат. Породица је ослабљена, шведски фертилитет виши је од европског просека, али притом морамо да узмемо у обзир да је Шведска отворила врата великом броју миграната из Африке и са Блиског истока. Јасно је да они подижу шведски наталитет. Стварни ниво природног прираштаја становништва врло је сличан оном у Европи, који је низак.
РЕГАНОВ САРАДНИК
Др Карлсон, рођен у Ајови, САД, 1949, дипломирао је на Августана колеџу 1971. године, а докторирао модерну европску историју на Универзитету у Охају 1978.
Председник je Центра за породицу, религију и друштво „Хауард“ и оснивач Светског конгреса породица.
Сврстан је међу највеће ауторитете у свету за питања породице. Аутор је десетак класичних књига о историји породичних односа, великог броја радова, јавних наступа.
Више пута је сведочио пред Врховним судом САД у случајевима повезаним са проблемима породице и породичног права. Био је сарадник у администрацији председника Регана.
Извор: Вечерње новости
Фото Д. Дозет
