Select Page

Данас смо били сведоци Тачијеве „рекреативне шетње дугих цеви“ до језера Газиводе где се појавио у пратњи тешко наоружане полиције, провозао чамцем и умало направио тежак инцидент. На сву срећу брзо се повукаo, све са џиповима и аудијима, али је ипак успео да довољно дуго скрене пажњу јавности са масовних демонстрација у Приштини против његове аутократије, коју, успут речено и даље одржава коалиција са српским представницима у Скупштини Косова. Као и увек ове методе замајавања јавности помажу. Још више је изгледа и помогла огромна медијска халабука око овог политичког ријалитија који се могао врло лако завршити трагично и са тешким последицама за наше људе на северу Косова, али и за Албанце. На сву срећу нико није повређен, иако је јасно да они који стоје иза сулуде идеје територијалне и етничке поделе Косова и Метохије односно тачније поделе de jure територије Србије не одустају од својих планова.

Елем, режимски ботови и остали медијски зомбији су у хору кренули да нас уверавају да је ипак разграничење најбоље решење, јер се са Албанцима не може живети, што је данашња провокација показала. Питам се само, како такви мисле да ће већина Срба на КиМ којима је намењено да остану са „погрешне стране границе на Ибру“ успети да опстану. Али само то питање је довољно да вас доведе у ред државних непријатеља (у које сам ја већ сврстан) јер, авај, онај који је против предаје највећег дела КиМ и одрицања Србије од својих вековних простора заправо је против будућности нове Србије. Колико год та логика била сулудо нелогична, свакодневним понављањем постаје политичка мантра и мерило подобности. Занимљиво је да косовски Албанци показују више бриге за очување свог „суверенитета“ па је две рећине становништва оштро против сваке размене територија. Укратко, изгледа као да власти у Београду желе да изгубе и део територије Србије и оставе десетине хиљада свог народа и то да прогласе за победу, а власти у Приштини да постојећем Косову још додају и нове територије у централној Србији. Нечасна посла!

У сваком случају, надајмо се да ће КФОР убудуће спречити овакве инциденте и да је свет данас могао да види да они који се проглашавају великим миротворцима (и сањају о Нобеловој награди) представљају заправо највећу опасност за мир и стабилност у овом делу Европе. Очигледно све је лакше него разговарати о правима људи, слободама, заштити културне баштине, повратку, имовинским правима и др. За дељење територије не треба много демократског и институционалног капацитета (али ни памети искрено), али за ово друго треба и свести и савести пре свега.

Извор: pouke.org

 

Pin It on Pinterest

Share This