Izaberite stranicu

Традиција лијепог духовног саборовања са корисним и красним изложбама у херцегновској галерији “Фреска” која ради у склопу херцегновске црквене општине наставља са занимљивим изложбама.

Послије изложбе “Икона и слика” Драгане Ј. Мијушковић из Београда до 30. септембра посјетиоци могу да погледају продајну изложбу под називом “Од Бога дато” на којој је представљено 62 рада 32 аутора, учесника овогодишње ликовне колоније “Михољска превлака” која се сваког љета одржава на Михољској Превлаци.

Ово саборовање сликара основали су 2009. године Зоран Лазаревић, члан и оснивач Удружења “Пиктум”, чије редове чине студенти и дипломирани умјетници Академије Српске православне цркве и отац Бенедикт старјешина овог манастира на Превлаци.

Прије отварања изложбе у просторијама галерије организована је ликовна радионица на којој су демонстриране технике настанка мозаика, процес рада позлате, секописа и енкаустике. На изложби у Херцег Новом представљени су радови Сузане Стаматовић, Антанасије Савовић, Тодора Живковића, Јелисавете Журка, Сање Миладиновић, Бранке Грубић, Вучка Вранића, Лепосаве Браниславе Живковић из Београда, Лидије Михаиловић, Снежане Гојковић, Јасмине Митић, Драгана Андрејевића из Смедерева, Миње Филиповић из Аранђеловца и Слађане Митовић из Панчева.

Организаторка овогодишње колоније Миња Филиповић је казала да је циљ изложбе да уз умјетничку активност и дружење, продајом радова умјетници помогну обнову светиње на Михољској превлаци.

– Обнова није лака. Али ми смо својим умјетничким радом у прилици да будемо камичак тог мозаика да се ова светиња обнови. Уједно, појединачно свако од нас обнавља и себе ако се одлучи да купи икону и помогне и себи и обнови манастира – сматра гђа Филиповић.

Отварајући изложбу Сузана Стаматовић, и сама учесница колоније, казала је да је све ове умјетнике окупила Михољска Превлака. Вјерници умјетници су се сабрали и чвршћом вјером као никада до сад (а већ је било десет колонија) осјећа се пуноћа присуства Господа.

– Михољска Превлака заиста обједињује све нас и хвала Богу што постоји мјесто гдје се можемо подићи. Интересантно је колико ријеч Божја може да споји неспојиве. Друго је што свако од нас чува свој завјет и обавезу да сваке године буде дио колоније и нашег рада, када и душа пјева и жеља свих нас је да нам дође незаборав, да обновимо ову светињу, и ми смо, мислим, у томе успјели радом, дружењем и, наравно, изложбом у Херцег Новом – закључила је своје излагањем Сузана Стаматовић.

З.ШАКОТИЋ

Извор: Дан

Pin It on Pinterest

Share This