Select Page

Након великог освећења, непосредно пред концерт групе ”Легенде” у манастиру Стањевићи, новинар радија ”Светигора”, Јован Јовановић, разговарао је са господином Лазаром Мариним, оснивачем ове музичке групе.

Оно што је везано за моје дело у Легендама је то да сам иницирао да снимимо албум духовне музике. Богу хвала, снимили смо тај албум који носи назив ”Река православља”. Бирао сам песме за тај албум и водио сам његово снимање. Гаша и ја смо снимили албум уз помоћ пријатеља са Православног Богословског Факултета и захваљујући великој упорности у Божијој благодати, успели смо да добијемо благослов блаженопочившег патријарха Павла и Светог Архијерејског Синода за издавање овог албума и добили смо благослов да Храм Светог Саве буде на насловној страни. Ја сам у ту причу са овим албумом ушао као човек који је знао о вери само 10% онога што сад знам и сада у потпуности верујем и схватам како је Господ од рибара створио апостоле. Добио сам идеју да уведемо сентенце Светог Владике Николаја на наше концерте. На позив се одазвао, сада већ почивши, наш пријатељ, глумац Данило Лазовић.

У спомен на мог великог пријатеља, великог човека и великог глумца Данила Лазовића, волео бих да те сентенце поделим са вама.

Наш живот је непознат и наша смрт је непозната. Бог је једина светлост оба.

Наше је тело ломљиво, наша је душа ломљива. Бог је једина снага оба.

Наш рад је прашина, наше наде су прашина. Бог само чини оба трајним.

Бог нас окружује са три стране, остаје иза нас у прошлости, са нама је у садашњости и очекује нас у будућности. Заиста није чудно што су Светог Владику Николаја звали нови Златоусти. Човек који не верује у Бога, ако чита Светог Владику Николаја, ако га чита са разумевањем и са љубављу, има озбиљне шансе да заслужи Царство Небеско. И мене је Свети Владика увео у православље. Читајући њега, осетио сам сву благодат коју православље пружа. Недавно сам прочитао житија и чудеса неколицине светитеља, Светог Николаја Мирликијског, Светог Серафима Саровског, Јована Кронштатског, Нектарија Егинског и Свете Матроне Московске. Свети Јован Кронштатски дивно каже да је ова наша православна вере подножје престола Божијег.

Као што је Свети Владика Николај говорио да смо ми овде на Балкану, наш положај овдје изнад Истока и Запада, мислећи на нашу духовност и наше сједињење са Господом Исусом Христом. Ви сте увијек били везани за Цркву и заједнички и појединачно. Даша има и тај благослов и да је део његове фамилије у манастиру? 

Дашина мајка је монахиња у манастиру Раковици, мати Ангелина. Поносимо се тиме што смо имали прилику да свирамо многе добротворне концерте за храмове и манастире. Знате, ако нисте добри за друге, ко ће бити онда добар за вас. ”Лепота је у посматрању апсолутног”, као што каже велики философ Шелинг. Ми се тиме водимо.

Данас присуствујемо великом јубилеју, овдје у манастиру Стањевићи, славимо 680 година од његовог оснивања. Ова светиња је била центар црногорске државе, дуго стајала напуштена и називана ’’најљепшом рушевином’’. Благодаћу Божијом и трудом свих монаха и свих игумана, укупно њих 11 са садашњим, оцем Јефремом, обновљена је и освећена. Јесте ли имали прилику да раније обилазите светиње по Црној Гори?

Моја супруга и ја имамо обичај да одредимо себи неки дан кад смо слободни и одемо у неки манастир. Тако смо обишли много манастира по Србији. Познато је да што је човек Богу ближи, то су и искушења већа, тако да нам се увек, или на путу до манастира или од манастира, деси нека незгода. Господ нам стално даје знаке, а од нас зависи кад ћемо да их препознамо. Не постоји ништа што може да води прошлост, садашњост и будућност, како то може Господ. Манастир Стањевићи је био у рушевинама као што је и највећи храм у Москви био рушевина, па је био претворен у базен, а сада је опет прелеп храм. Кад сам ушао у њега, отела ми се једна мисао. Помислио сам: ’’Боже, сад знам на чијој си страни.’’

Заиста ми је велико задовољство и нисам знао да су чланови групе Легенде толико присутни у црквеном животу, у духовности. Можда је и то један од разлога што сте толико деценија опстали. Најчешће групе притиска популарност и сујета која може да разруши тај однос међу члановима, док ви дјелујете и функционишете као цјелина, а барем на сцени дјелујете као да се нисте никад одвојили један од другога.

У праву сте. Ја сам ову групу основао као веома млад момак, на прелазу из дечачких дана. Основао сам је из љубави према људима. Био сам свестан да земаљски живот јако брзо прође и ако не прође у љубави и у жељи за хармонијом, онда он баш и нема много смисла. Људи оптерећени грехом, имају шансе да у некој будућности, обзиром да је Бог бесконачно стрпљење и да највише воли покајнике, окају грехе. Исто тако они који су у мањој или у већој мери алтруисти, они такође требају да заслуже Царство Небеско, путем заповести Љуби ближњега свога као самога себе. Заиста ако немамо љубави за ближње своје, поставља се питање које сам навео на почетку разговора: ”Ако ми нисмо ни за кога, ко ће за нас бити?”

Водећи се овим сам и основао ову групу, да ове људе који су много бољи музичари од мене, окупам овом духовношћу. Они су сви вреднији музичари од мене, ја сам у овој групи најгори музичар, али свако од нас има неке вредности којима се издваја, те када свако дође са тим, група функционише на прави начин. Размишљате о томе, а онда нађете потврду кад прочитате посланицу Светог Апостола Петра, који каже:

”И служите се међу собом, сваки даром који је примио, као добри пристави различне благодати Божије.”

Т.Л.

 

Pin It on Pinterest

Share This