Празник Рођења Пресвете Дјеве Марије молитвено је прослављен 21. септембра, у Цркви Светог Ђорђа под Горицом.
Светом литургијом началствовао је протојереј Јован Радовић уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића и ђакона Ивана Црногорчевића. Молитвено су учествовали старешина овог Светог храма, протојереј-ставрофор Велибор Џомић, архијерејски намесник подгоричко-колашински и јереј Милош Лучић.
За певницом одговарали су појци Цркве Светог Ђорђа.
По освећењу Светих Дарова Христових и причешћу верних – беседом о животу, делу и самој личности Пресвете Дјеве, говорио је началствујући свештенослужитељ протојереј Јован Радовић, напомињући да све почиње са Њом и да се све завршава са Њом.
,,Црквена нова година почиње 1. септембра а први празник који представљамо у тој новој години је Рођење Пресвете Дјеве, Богородице “, казао је прота, објаснивши да је последњи празник који славимо у Црквеној новој години, Велика Госпојина.
Отац је затим говорио о томе да није било Богородичиниг рођења, ни би било ни Господњег.
,, Не би било ни Божића ни Васкрсења ни нашега спасења ни Вазнесења ни Педесетнице – нити иједнога другога празника, појаснивши да је ,, зато она рам у коме се крећемо у празновању празника, јер улазимо са Њом у Црквену нову годину и излазимо с Њом из црквене године.”
Подсећајући укратко на житије Свете Дјеве, отац се осврнуо и на услове у којима су Богородитељи, живели, Њој се надајући.
,,Јоаким и Ана су живели у граду Назарету у Галилеји, данашњем Израелу; на три сата хода од Јерусалима. Били су врло праведни пред Богом и испуњавали су све заповести Божије; као имућни, помагали су све оне намјернике којима је помоћ била потребна. Али, нијесу имали дјеце. И та њихова невоља је трајала 50 година. Молили се сво то вријеме, патили, туговали – зато што у оно вријеме код Јевреја се сматрало највећом казном и срамотом ако неко нема деце; сматрало се да га је Бог оставио, због неких тајних гријехова. У тузи својој, у плачу често су се Бога молили не би ли им подарио благослов – чедо једно“, казао је отац Јован.
Нагласио је да је то било тешко додатно, самом Јоакиму који је био из дома Давидовог а да је Ана била из рода првосвештеника Арона; јер је постојало пророчанство у Старом Завету да ће се Месија родити у Давидовом роду и племену.
,,Јоаким је био из тога племена а није имао дјеце, па је сматрао себе, још више оштећеним, незадовољним, не само што по природи није имао дјеце “, нагласивши ,, него што се од њега неће родити Месија, одн. Спаситељ “ објаснивши ,, да ми видимо да је Бог припремао Јоакима и Ану – управо да им дарује једну једину ћерку и једног јединог унука; какве нико у овоме свијету имао није. “ , казао је прота у своме обраћању.
Подробније објашњавајући унутарње устројство, Богородитеља, прота Радовић је указао да је код њих већ остарелих, умрла свака тијелесност и свака страственост.
,,Код њих се већ појавила љубав – она права, истинска – када прихватају једно друго а не када желе да посједују једно друго; И то је та чиста љубав. И управо Пресвета Дјева, Богородица рађа се од њих – ван сваке страсти и од очишћене и освећене људске љубави ” објаснио је отац, рекавши да то значи да је Господ знао и да је препремао и дао Јоакиму и Ани, такву невољу и труд – да би они пројавили своју вјеру и труд и трпљење; своју покорност Богу.
Прота је затим указао да је интересантно, читајући Јеванђеље, да је Бог од пада Адама и Еве у рају, већ припремао долазак и Месије и Пресвете Дјеве Богородице.
,,Припремао је тако што је одређене људе у одређеним временима – који су по својој слободној вољи изабрали да служе Богу и да живе по законима Божијим – очишћавали макар један гријех, свој, боривши се са собом и на тај начин припремали за долазак Пресвете Богородице.“
Истакао је да је Пресвета Богородица је највећи дар рода људскога, Господу и Богу и Спаситељу нашем. Она је принос нас људи и оно што смо највише могли дати родивши се нормалним путем од родитеља, мужа и жене:
,,Једини наш Господ Исус Христос је безгрешно зачет. Пресвета Богородица је у гријеху зачета и наслиједила је прародитељски гријех али по својој личној слободи је изабрала да живи по врлини а не по гријеху .“
Отац Јован је подјсетио да се после молитве Јоакиму и Ани јавио Анђео Господњи рекавши им да ће добити ћерку и да јој дају име Марија што значи Госпођа, или Нада на јеврејском, језику; те да су се они заветовали да ће је посветити Господу.
Потом се осврнуо на житије Свете Дјеве у самој младости њеној, до рођења Спаситеља.
Подсјетио је да је до треће године Богородица боравила код својих родитеља а после тога је у Јерусалимски храм до своје четрнаесте године где се завјетовала да ће живети у дјевствености и у служби и вјери у Бога. После смрти Јоакима и Ане, Пресвета Дјева остаје сама са свештеницима и првосвештеницима у храму јерусалимском, а кад је напунила четрнаест година дата је на чување рођаку, Јосифу, заручнику који је имао тада 80 година.
Оно на шта треба да се угледамо код Пресвете Дјеве је смирење и послушност према Господу Богу, казао је прота јер она у смирењу и послушности прихвата оно што је од Бога, за разлику од Еве.
,,Прамајка Ева је у Рају изабрала непослушност према Богу и према Божијим заповестима и према мужу своме – зато је род људски и пао у гријех “ казао је прота и објаснио да је Пресвета Марија друга Ева, Прамајка која у смирењу и послушности прихвата оно што јој Бог нуди иако је у то вријеме, дјевојка која би родила дијете била би каменована:
,,Пресвета Дјева не размишља шта ће бити са њом кад затрудни. Она каже – Нека ми буде по ријечи твојој – Она се потпуно предаје вјери у Бога и толико има повјерење у Бога да зна да ће Бог све да уреди, како он сматра да је најбоље. “
На крају свога обраћања у Цркви Светог Ђорђа, прота је указао да треба да се угледамо на Пресвету Дјеву Богородицу – да у смирењу живимо овај живот и да прихватамо све оно што нам од Бога долази – добро или лоше, као из руке Божије, јер долази из руке Божије; пошто Бог брине о свакоме од нас. Да будемо послушни заповестима Божијим, црквеним заповестима и заповестима записаним у Светом Писму, Новога Завјета – и на крају да са вером живимо и да са вером ходимо – знајући да нас у сваком секунду Бог види и да смо у свакој секунди пред лицем Божијим.
Заблагодаривши Господу – свештенослужитељи храма приступили су освећењу и ломљењу славских колача данашњих свечара – наставивши заједничарење у црквеној гостопримници.
Елза Бибић
