Навршило се стотину година од пробоја Солунског фронта. Српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, исписивала је у септембру 1918. године једну од најсвјетлијих страница наше историје. Велика савезничка офанзива, која је резултирала пробојем Солунског фронта, уједно је била и једна од најважнијих, и за Србију свакако кључних, операција за вријеме Првог светског рата.
О настанку и пробоју, за многе споредног фронта, који је ипак означио почетак краја Првог свјетског рата, за Радио ,,Светигору“ говорио је историчар др Милош Ковић, ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
,,Када данас кажете да је рат одлучен на Солунском фронту историчари са Запада гледаће вас, углавном, у чуду, али за ту тврдњу има много доказа. Свједоче је, између осталог, и ријечи њемачког цара Вилхелма Другог, у телеграму који је упутио бугарском цару Фердинанду после пробијања Солунског фронта, када је написао: Срамота је да је 2000 српских војника одлучило судбину рата – мислећи на Другу српску армију под командом војводе Степе“, подсјећа др Ковић.
На стогодишњицу наших великих побједа одржава се ,,парада поноса“ и потписује срамни Бриселски споразум
Др Ковић каже да није нимало случајно што на стогодишњицу пробоја Солунског фронта, организујемо ,,параду поноса“ у центру Београда и да се већа пажња у медијима поклања томе, него обиљежавању највеће побједе српске војске у Првом свјетском рату.
,,То није случајно, као што није нимало случајно ни то да се на стогодишњцу ослобођења Старе Србије и Македоније у Балканским ратовима потписује срамни Бриселски споразум и да то чини српска Влада. Да не помињем све оно што је учинила црногорска Влада (признање Косова и све остале њихове срамне потезе). И све се то догађа на стогодишњицу, што није случајно. Нама пребацују да смо оптерећени историјом и теоријама завјере. Али ми видимо да наши непријатељи врло добро знају нашу историју и управо се они старају да наше славне стогодишњице обиљежавамо на овако срамотне начине. Дакле, имамо потписивање Бриселског споразума од стране српске Владе 2013. године, на тачно сто година од другог Балканског рата. Имамо све оно што је урадила црногорска Влада. Ту је и она антологијска реченица предсједника Владе Црне Горе Душка Марковића кад каже: Преко 85 посто грађана је било против признања независности Косова, али ми смо то учинили јер смо имали визију…Па то је антологијска реченица. И све се то догађа на стогодишњицу. Видимо и удвостручене напоре српске Владе да убрзано распрода све наше природне ресурсе. Влада удвостручује своје напоре да распрода чак и Косово и Метохију управо на стогодишњицу од ослобођења и уједињења српског народа“, наглашава историчар Ковић.
Као кључно наводи то што се нама и у Србији и у Црној Гори, и то са највиших врхова власти у Београду и Подгорици, непрекидно шаљу поруке како је све било узалудно и како би требало да престанемо да славимо наше ратне побједе, јер је то ,,варварски“, како треба да се окренемо медицини, култури и књижевности… и неким достигнућима у науци.
,,Наравно да не смијемо да заборавимо ни Пупина, ни Његоша, ни Миланковића, ни Доситеја Обрадовића ни Светог владику Николаја Велимировића, али не смијемо да заборавимо ни сердара Јанка Вукотића, ни војводу Мишића ни Путника, ни Степу… А замислите шта би било када би неком другом народу рекли да заборави своју прошлост, на примјер Русима, или Енглезима?“, пита се др Ковић и подсјећа да се нама на стогодишњицу наших побједа шаље порука да су оне биле узалудне.
Према његовим ријечима ,,паради поноса“ у Београду, одржана је под непосредним притиском Европске уније којој би да се придруже Срби и у Србији и у Црној Гори:
,,У реду ако се парада поноса допада Американцима и Енглезима, или Холанђанима, и ако је то дио њиховог идентитета, то је сасвим у реду. Али зашто се врши притисак да и ми то организујемо ако то није у духу наше традиције? И како то да она изазива већу медијску пажњу него наше велике и славне годишњице.“
Ми одлучујемо о томе да ли су Солунски фронт и Мојковачка битка били узалудни и хоћемо ли остати вјерни Косовском завјету
Др Милош Ковић подсјећа да су Срби први народ који се супротставио НАТО пакту. Наглашава да се сада од Црне Горе-српске Спарте покушава направити монтенегринско друштво без сјећања, са измишљеним традицијама и сјећањем које сеже само до 1948. или до 1941, до друга Тита.
,,Покушавају да натјерају Србе да се својевољно одрекну Косова, кнеза Лазара, Дечана, Пећаршије, Богородице љевишке…себе…суштине своје историје која је Косовски завјет, на којем је грађена Црна Гора. Ми немамо јачи израз Косовског завјета од Његошевог Горског вијенца. Сада имамо ситуацију да власти Црне Горе признају Косово док Влада Србије хоће да преговара са терористима о корекцији граница и спремна је да призна независност Косова, уз невјероватна образложења, убјеђујући нас да су сва јуначка дјела наших предака била узалудна. Да ли је пробој Солунског фронта био узалудан? Да ли су Мојковац, Цер и Колубара били узалуд? О томе одлучујемо ми данас. Ако се одрекнемо онога за шта су гинули наши ђедови онда је њихова жртва била узалудна, али ако ми останемо у Косовском завјету њихова жртва неће бити узалудна. Чудим се како је могуће да међу нама има толико оних који су спремни да стану на страну окупатора и непријатеља. Још је веће чудо што је, после свих страдања које је поднио од Косова до данас, наш народ уопште опстао, што смо ту и што дух Косова и Светог Саве још живи. Осам стотина година Светог Саве и Светог Симеона је оно што нас све држи на окупу. Чудо је да је, после свих притисака којима су Срби у Црној Гори изложени, једно од најјачих упоришта српства упрво у Црној Гори“, истиче др Ковић и позива да се запитамо како смо се сачували као народ, како смо сачували Косовски завјет и шта је то, односно Ко је то што нас чува?
Предсједник Србије крши Устав Републике Србије
Истиче да у овом тренутку Србе на Косову прогоне Срби и да је то оно што је најстрашније.
„Одакле међу нама толико оних којима је вођа пречи од Србије и српства. Предсједник Србије је обећао да ће отићи на Косово и изнијети свој план, (мада сви знамо шта је његов план). Али он, по ко зна који пут, не држи своју ријеч. Он тамо иступа као историчар и нека врста пророка. Држи говор у коме као да хоће да нам демонстрира свој сукоб са самим смислом српске историје, умјесто да само ради свој посао, а то је да се држи Устава што он уопште не ради. Од самог почетка свог предсједничког мандата Вучић крши Устав Републике Србије, гдје јасно стоји да је Косово дио Србије и да је он дужан да штити територијални интегритет Србије. Он има намјеру да мијења заклетву наше војске и полиције која се сваки пут заклиње да ће чувати територијални интегритет наше земље, гдје спада и Косово и Метохија. Он о српској историји говори онако како се разговара у кафани. То није начин да се предсједник Републике обраћа медијима и грађанима на Косову и Метохији“, каже Ковић.
Чија су српска дјеца у Гораждевцу, Грачаници, Ранилугу…?
Др Милош Ковић наглашава да, према Вучићу, ,,због будућности наше дјеце“ треба да нашу дјецу на Косову предамо на милост и немилост Хашиму Тачију, Рамушу Харадинају, људима који су осумњичени за трговину органима…Па нису наша дјеца само у Београду. Чија су дјеца у Гораждевцу, Грачаници, Ранилугу?
,,Предсједник Србије каже: Ми то морамо да урадимо због стабилности у региону а у ствари тако се ствара Велика Албанија, за коју немамо никакве гаранције да ће се зауставити на Косову и Метохији….Шта ће бити са Војводином? Шта ће бити са Републиком Српском? Шта ће бити са Македонијом и Црном Гором? Шта ће бити са Црном Гором када ови људи, који сада раде у апсолутној синергији Тираном и Загребом, сиђу са велике сцене? Шта ће бити када оду са политичке сцене Мило Ђукановић и Душко Марковић, велики пријатељи албанских шовиниста? Шта ће тада бити са Црном Гором? Шта ће бити са Грчком докле, такође, сеже мапа Велике Албаније, која пријети да угрози стабилност у региону што је и циљ НАТО и САД“, објашњава историчар Милош Ковић.
Треба нам наставак преговора о Косову и Метохији и замрзнути конфликт, односно статус, све док дође до промјене у међународним односима
Ковић додаје да нама треба наставак преговора о Косову и Метохији и замрзнути конфликт, односно статус, све док дође до промјене у међународним односима. Ми, Срби, баштинимо озбиљно историјско искуство, видјели смо многе империје које су дошле и отишле. Видјећемо ми и крај америчке империје, али до тог тренутка морамо да сачувамо наше људе на Косову и Метохији
,,Наши циљеви треба да буду чување наших људи, наших Светиња, одбрана имовине, чување људских права, безбједност, живот, имовина не само оних који су остали већ и оних који су отјерани са Косова и Метохије. Косово мора да остане у саставу Србије у овој или оној форми. То нам гарантује Устав Републике Србије и Резолуција 1244. У свом Апелу за Косово и Метохију Свети Архијерејски Сабор Српске православне Цркве у мају ове године позива се на Устав Србије и Резолуцију 1244 док српска Влада и предсједник то не помињу. Ако то није издаја онда не знам шта је“, наглашава професор.
Пита чему журба да издамо Косово и Метохију? Чему журба да издамо преко 110.000 наших људи на Косови и Метохији, да издамо нашу дјецу? Чему журба да издамо Светог кнеза Лазара? Разум нас упућује да чекамо, да посматрамо и да се не одричемо свога.
Митрополија црногорско-приморска је тврдо упориште православља и српства а манастир Стањевићи је једно од чуда наше вјере
Др. Ковић осврнуо се и на Научни скуп посвећен седам вијекова манастира Стањевићи, у чијем раду је учествовао својим излагањем ,,Француско-словенске битке у Боки которској 1806-1814 владике Николаја у српској историографији“ и рекао да је за њега била огромна част и радост учествовати на једном оваквом скупу.
Он каже да је и манастир Стањевићи једно од чуда. После свих притисака, покушаја асимилације, страдања српског народа у Црној Гори и свега што је Црна Гора запамтила, имате обнову манастира Стањевићи, имате Митрополију црногорско-приморску, Епархију будимљанско-никшићку…Митрополија црногорско-приморска помаже Латинској Америци, помаже православној Албанији…помаже нама и у Београду да бранимо Косово и Метохију, јер ми у њој видимо тврдо упориште православља и српства.
,,Манастир Стањевићи стајао је разорен скоро 200 година а погледајте га данас у пуном сјају. Манастир Стањевићи је био престоница владика из куће Петровића и мјесто од огромног историјског значаја. Све то можете наћи у монографији манастира Стањевићи која је ових дана изашла из штампе“, каже Ковић.
Подсјећа да упркос свему, упркос немјерљивим силама, у Црној Гори имамо ренесансу православне вјере и обнову Српске православне Цркве.
У Београду се јако добро зна шта чини и шта је учинио Митрополит Амфилохије за Косово и Метохију
,,И данас, у овој борби за Косово и Косовски завјет, наша Црква има највећу улогу, што се показало и на овогодишњем засједању Светог Архијерејског Сабора наше Цркве, одржаном маја ове године. Види се у свему што је рекао наш Патријарх, у свему што раде владике наше Цркве, а посебно Митрополит Амфилохије. У Београду се јако добро зна шта чини и шта је учинио Митрополит Амфилохије за Косово и Метохију и после свих напада београдске штампе на њега ми овдје га још више волимо и још више људи у Србији вјерује у њега, видећи га као онога ко је у првом реду одбране Косова и борбе за очување Косовског завјета, заједно са Владиком Јоаникијем“, рекао је др Ковић за ,,Светигору“.
Држава Црна Гора је настала на традицији Пећке Патријаршије, Митрополије црногорско-приморске
Ковић каже да су наши владике из Црне Горе и Херцеговине, и владика Теодосије, људи који схватају да Црква не смије бити подређена држави.
,,У Црној Гори Црква има проблем још и са тим законом који јој жели одузети имовину. Владике у Црној Гори схватају да Црква не може да снисходи држави. И када државу узурпирају они који раде против државе, а то су они који су на власти у Црној Гори и у Србији, Црква мора да се успротиви. То је наша Црква која је морала да живи да се бори у Титовој Југославији, која је морала да опстане у НДХ, Црква која је морала да преживи Османско цартсво. Историја Црне Горе је историја владика, митрополита који воде Србе, владика који су војсковође, који стварају државу. Држава Црна Гора је настала на традицији Пећке Патријаршије, Митрополије црногорско-приморске. Наша Црква не снисходи држави, она је Црква и најслободнија је тамо гдје се не налази у синергији са државом а то је случај у Црној Гори“ закључује историчар др. Милош Ковић у интервиуу Радију ,,Светигора“.
Слободанка Грдинић
