Izaberite stranicu

Конфискација цркава и њихове имовине коју је Влада Црне Горе планирала Нацртом закона о слободи вјероисповијести из 2015. године представљала би кршење Европске конвенције о људским правима, којом се гарантује право на мирно уживање имовине, оцијенили су Венецијанска комисија и ОЕБС/ОДХИР-а.

„Дан“ је објавио неке од најзначајнијих примједби којима документ Венецијанске комисије обилује.

Венецијанска комисија је критиковала низ одредби, а посебно ону која се односи на конфискацију имовине, али и захтјев да се Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве региструје, јер, по њиховој оцјени, за тим нема потребе, јер она има неспоран правни субјективитет.

У Мишљењу међународни правни експерти су у 96 тачака дали неповољне и негативне оцјене на велики број одредби у Нацрту закона са препорукама да се бришу због дискриминаторних обиљежја.

Готово све одредбе Нацрта закона које су већ годинама предмет бројних полемика и на којима истрајава Влада Црне Горе због Српске православне цркве нијесу прошле тест усаглашености са Европском конвенцијом о људским правима, другим важећим међународноправним актима и обавезујућом судском праксом Европског суда за људска права у Стразбуру.

Венецијанска комисија и ОЕБС/ОДИХР у закључку сматрају да је неопходно да се замијени застарјели Закон о правном положају вјерских заједница из 1977. године новим Законом о слободи вјере, пратећи развоје правних, политичких и друштвених услова у којима се вјерске заједнице успостављају и дјелују.

У мишљењу су дате препоруке да цркве и вјерске заједнице које су већ регистроване у складу са законом из 1977. године могу бити аутоматски препознате и стећи правни субјективитет.

Ово правило, такође, треба да буде примијењено на вјерске заједнице које су фактички препознате као правна лица при чему је посебно поменута Српска православна црква у Црној Гори за коју експерти Венецијанске комисије сматрају да има неспоран правни субјективитет који је деценијама препознат у пракси.

Венецијанска комисија сматра да дискриминаторно држављанство и територијални захтјеви за регистрацију вјерских заједница треба да буду уклоњени, а формални захтјеви за регистрацију треба да буду ограничени на оне који су неопходни за идентификацију вјерске заједнице и верификацију да ли иста испуњава услове за регистрацију предвиђене законом.

Нацрт закона о слободи вјероисповијести неће бити готов до краја ове године, али хоће почетком сљедеће када ће бити процесуиран Влади Црне Горе, казао је недавно министар за људска и мањинска права Мехмед Зенка, додајући да ће тај законски акт бити донијет без обзира на негативан став Српске православне цркве.

Највише примједби на Нацрт закона о слободи вјероисповијести током јавне расправе доставила је Српска православна црква у Црној Гори, а министар истиче да су их све размотрили и да су оне бројне, али да се суштински односе на двије-три тачке.

Јасно је, каже, да „апсолутног консензуса неће бити“.

ИЗ СПЦ раније је саопштено да је Нацрт закона неприхватљив, док је НВО Црногорска православна црква задовољна.

Зенка је поручио да ће Влада Црне Горе донијети овај закон „без обзира на став Српске православне цркве“.

Зенка је, иначе, први министар задужен за вјерска питања који је отишао на ноге распопу Мирашу Дедеићу, који предводи НВО Црногорска православна црква.

Извор: in4s.net

Pin It on Pinterest

Share This