Изложба “Где сви ћуте оне говоре – Гусле Етнографског музеја у Београду”, аутора вишег кустоса Мирослава Митровића, постављена је у Музеју града Новог Сада, где се може погледати у наредних месец дана.
На изложби, која је подељена у пет целина, представљено је више од 40 гусала, а датоване су од половине 19. века до данашњих дана.
У првом сегменту су гусле из 19. века, из времена Вука и Његоша, гуслара Филипа Вишњића и Тешана Подруговића, када је готово свака српска породица имала гусле.
Друга целина обухвата гусле од којих се војници нису одвајали, које су се нашле на бојним пољима Првог светског рата, на Солунском фронту.
Раритет представљају гусле које је израдио српски војник инвалид у болничком кампу у Бизерти (Тунис) од војничког шлема 1917. године.
У трећој групи су гусле настајале у време стварања и постојања заједничке јужнословенске државе, најпре Краљевине СХС, затим Краљевине Југославије.
Четврту целину чине гусле настајале у другој половини 20. и почетком 21. века, период у коме гусле доживљавају своје замирање и оживљавање, где је већи акценат на изгледу гусала него на њиховој дотадашњој основној намени.
У пету групу сврстане су гусле специфичне по свом изгледу, по причи која их прати, по уметничкој изради, употреби различитих материјала, а израђиване су различитим техникама, украшаване различитим шарама или порукама записаним на њима.
У време када је народна епска књижевност доживљавала своју светску афирмацију, исто се дешавало и са овим гудачким инструментом и гусле су биле и остале чувар српске историје и српског језика, јер су се песме које су гуслари изводили преносиле са колена на колено, вековима уназад.
Израђиване су углавном од јаворовог дрвета које се, у српској митологије, повезује са култом предака, те се, самим тим, уз гусле увек славе и преци.
“Много смо дужни гуслама које су нас очувале песмама уз звуке са тананог гудала. Овај инструмент, колико радости, толико туге и жалости, не трпи и не воли свакојаке песме. Са песмом уз гусле будимо оно што у својој основи и јесмо: народ Јевросиме мајке, чојства и јунаштва, народ правичности и истинољубља. Певајте песме истине, поштујући историјске чињенице, духовност и традиционалне вредности народа нашег и земаља наших”, зборио је патријарх Павле.
Извор: РТРС
