У оквиру књижевног фестивала “Ћирилицом”, на тргу између цркава у Старом будванском граду, синоћ је одржано предавањр проф. др Стојан Ђорђића на тему: “Забрана ћирилице у доба аустроугарске окупације и српска књижевност.
Аустроугарска је, као тадашња свјетска империја, наступала са идеологијом, да је свим народима боље у тој царевини, јер ће им она омогућити напредак, него да живе сами, да ће свима донијети културу, цивилизацију и напредак.
Тај политички програм је у начелу оствариван. Имате у Боки и данас, грађевине из доба Аустроугарске, казао је на предавању у оквиру књижевног фестивала “Ћирилицом”, на тргу између цркава у Старом будванском граду, проф. др Стојан Ђорђић, гооворећи на тему: “Забрана ћирилице у доба Аустроугарске окупације и српска књижевност.
У склопу те идеологије и политике, казао је он, Аустроугарска је дозвољавала свим народима културну аутономију, па и Србима, па и српско писмо ћирилицу.
– Али, када је почео рат 1914. године, када је Аустроугарска окупирала Србију, онда је забранила ћирилицу и у Србији у Аустроугарској, казао је професор Ђорђић.
– Ако питате зашто, истакао је он, јер ћирилица није пушка, већ писмо, цивилизација, култура, онда нема рационалног објашњења.
Ипак, онај који хоће да буде број 1 и када крене ка том циљу, а неко му стане на пут, онда он одступа и од свог начела и у овом случају, забрањује ћирилицу и укида могућност Србима, да пишу својим писмом.
То се чини из ирационалних разлога, како би опчинио и онемогућио свог противника, који му је стао на пут, како је казао, из критичарско књижевног тумачења тог феномена, проф. др Стојан Ђорђић.
Професор Ђорђић је књижевни критичар, историчар и тепретичар књижевности и универзитетски професор. Докторирао је на тези: “Перцепција књижевног дјела Иве Андрића у Француској”.
Радио је као лектор на Сорбони у Паризу, а на факултетима у Србији предаје српску књижевност XX вијека. Објавио је на десетине студија и већи број књига, саопштено је из будванског Арт Прес-а.
