Izaberite stranicu

На препуном Тргу херцега Шћепана синоћ, 22. августа у Херце Новом одржана је свечаност додјељивања награде овогодишњег Трга од ћирилице.

Награда „Печат херцега Шћепана“ уручена је Његовом преосвештенству др Атанасију (Јевтићу), умировљеном Епископу захумско-херцеговачком и професору емеритусу Православног богословског факултета Универзитета у Београду, за књигу ”Од Косова до Јадовна”, која је недавно доживјела девето издање, а „Ћириличник“ издавачкој кући „Унирекс“ из Подгорице.

Поздрављајући присутне, архијерејски протопрезвитер херцегновски о. Радомир Никчевић је подсјетио да се „Трг од ћирилице“ одржава ево већ пети пут, у славу нашег језика и писма, као и цјелокупне српске културе и духовности које је изњедрила светосавска и светолазаревска Црква Српска.

„Један од највећих прегалаца, бораца на свим пољима српског бића, познавалац и тумач црквене историје, богословља, философије и хришћанске културе уопште, аутор великог броја књига, чланака и бесједа на српском и на страним језицима, наш владика Атанасије Јевтић, надасве слободан човјек кога како пјесник рече ‘све ране његовог рода боле’ је и добитник овогодишње награде „Печата херцега Стефана“, војводе од Светога Саве.

Истовремено и напоредо са многим својим обавезама, као Епископ и слуга Божијег олтара, професорским дужностима, пастирском и научном раду, владика Атанасије је, трпећи свакојаке притиске, дјелатно учествовао у буђењу успаване светосавске и косовске свијести и савјести српскога народа. И сам сам као студент Богословскогг факултета у Београду, гледајући свог професора о. Атанасија, као проповједника слободе, учио какве су дужности и обавезе слободномислећег човјека, хришћанина и родољуба, неријетко су његове ријечи биле моје очи, на чему сам му дубоко благодаран“, закључио је отац Радомир Никчевић.

Добитницима је награде уручио Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе ( „Печат херцега Шћепана“ – икона Богородице Пећке Краснице – рад монахиња манастира Светог Луке из Жупе никшићке, и „Ћириличник“ – умјетничка слика манастира Острога, рад умјетника Саше Ђерковића).

У образложењу одлуке наводи се да је Епископ г. Атанасије својим богословским и историографским дјелима битно обиљежио живот Српске Православне Цркве у другој половини ХХ и у првим деценијама XXI вијека, а да посебно мјесто међу његовим дјелима заузима књига ”Од Косова до Јадовна”, од чијег првог издања се недавно навршило три деценије, па се, с правом, сматра капиталним дјелом Српске Православне Цркве у другој половини ХХ вијека.

Захваљујући се на указаној части и додијељеној награди, Епископ др Атанасије (Јевтић) је подсјетио на своју везаност за Косово и Метохију и Црну Гору, и навео да га „све ране свога рода боле“.

„Књига је настајала кроз моје бројне посјете Косову и Метохији, али и нашим заборављеним стратиштима по Хрватској. Књига није завршена“, истакао је владика Атанасије, „јер је управо објављено још десет мојих текстова и писама о Косову и Метохији ИЗ НОВИЈЕГ ВРЕМЕНА. Они ће наћи своје мјесто у десетом издању.“

“ Високо признање „Ћириличник“ додијељено је издавачкој кући „Унирекс“ из Подгорице, поводом 50 година плодног рада на пољу информативно-културне дјелатности и књижевности, у истрајној борби за очување српског језика и ћирилице, као и афирмацији савремене домаће и стране књижевности.

Говорећи о раду награђене издавачке куће, проф. др Драган Копривица подсјетио је на чињеницу да је „Унирекс“ током 5 деценија рада, под руководством књижевника и културног посленика Јанка Брајковића, објавио више од 5 хиљада дјела. То је цијела једна библиотека, која обухвата многе научне и књижевне области. Разумије се, за такву културну мисију најзаслужнији је Јанко Брајковић, који је и сам писац. Просто је тешко замислити како би изгледала књижевна сцена у Црној Гори без полувјековног труда овог агилног издавача јер су захваљујући „Унирексу“ афирмисани многи млади писци, а штампани су и класици домаће и свјетске књижевности. Свечаност је завршена изванредним музичким програмом фолклорног ансамбла „Паветје“ из Вороњежа, под умјетничким руководством проф. др Александре Самотјагине.

 

 

Pin It on Pinterest

Share This