Izaberite stranicu

На препуном херцегновском Тргу од ћирилице синоћ, 17.августа одржан је програм под насловом „Црква, језик, писмо, народност“.

О заштити угрожених вјековних ослонаца српског националног идентитета говорили су проф. др Мило Ломпар, др Јелица Стојановић и др Будимир Алексић.

Према ријечима Будимира Алексића, очигледне су агресивне тежње према српском народу и његовом културном, вјерском и духовном наслеђу, чиме садашња црногорска власт покушава да затре темеље на којима је настала Црна Гора. Фалсификовањем и искривљавањем чињеница, политичким притисцима, уцјенама и отвореном дискриминацијом режимски идеолози у ствари спроводе великохрватски пројекат – извођење овдашњег народа из источног, православног цивилизацијског круга и његово превођење у туђе, западне и унијатске моделе.

“Стварање тзв. црногорског језика и потискивање ћириличног писма само је један од аспеката хрватског великодржавног пројекта који Црну Гору види као интегрални дио хрватског етничког, историјског, културног и језичког корпуса”, казао је др Алексић.

Проф. др Јелица Стојановић је анализирала очигледне и злослутне паралеле између данашње ситуације и окупаторских мјера из 1916. године, када је у Србији и Црној Гори забрањена ћирилица, а наставни кадар изложен најсуровијем прогону.

По мишљењу проф. др Мила Ломпара, судбина ћирилице током читавог 20. вијека представља кључни показатељ настојања да се уздрмају сами темељи српског националног идентитета, при чему се оспоравају чак и оне минималне, недовољне мјере заштите које повремено предузима српска политика. Ријеч је о свјесној и циљаној обмани – о фаворизовању латинице под видом равноправности и о тзв. југославизацији, али не свих, него само Срба.

„Задатак данашње српске интелигенције јесте тиха, упорна и неодступна рехабилитација свих вриједности националне културе, како би се у јавној свијести постепено створили предуслови за обнову здраве и демократске, општесрпске кулурне политике“, закључио је Ломпар.

Проф. др Ломпар наглашава да нам је неопходно једно дјеловање које ће имати континуирани карактер отпора а да се начини отпора фаворизовању латинице морају бирати према средствима, приликама и околностима:

“Отпор је неопходан. Средства отпора су различита као и прилике у којима се за њима посеже.“

Вечерас на Тргу од ћирилице, у порти Цркве Светог Спаса на Топлој, публика ће моћи да види монодраму „Децо моја, куде ли сте“ Радмиле Мицић из Торонта – о страдању косовско-метохијских Срба 1998. године, а у другом дијелу вечери биће приказан филм „Косово и Метохија – универзум бола“ пјесника и редитеља Ранка Ђиновића.

 

 

Pin It on Pinterest

Share This