Izaberite stranicu

Почели су „Дани нобеловца у Херцег Новом“ а у Андрићевом дому на Топлој синоћ је отворена изложба „Писац, дипломата и нобеловац“ у чијој је поставци између осталог аутентична Нобелова награда за књижевност и медаља, коју је писац добио 1961. године.

Изложбу је отворио конзул Србије у Херцег Новом Зоран Дојчиновић који је истакао да се обновом Андрићеве куће исписује нова страница у културним дешавањима Херцег Новог те да се програмом „Дани нобеловца у Херцег Новом“ обиљежава 50 година од како је Андрић последњи пут боравио у овом граду.

Он је подсетио и на дипломатску Андрићеву каријеру која је почела при Светој столици 1920. године и трајала до 1940. године, затим на податак да је Андрић у том периоду службовао у осам европских држава и десет градова и стекао висок углед у свијету дипломатије, а онда и на мисао „Од свега што човјек у свом животном нагону подиже и гради ништа није у мојим очима вриједније од мостова“.

– А шта је заправо дипломатија – него мост преко кога људи, односно државе успостављају неопходне везе. Ко су дипломате, ако нису највиши мостоградитељи својих држава који својим дипломатским радом успостављају споне. Иако до сада српска историографија није оставила много писаних свједочанстава о брилијантној дипломатској каријери великог књижевника, верујем да ће активности које ће се одвијати у кући Ива Андрића направити додатни корак у правцу уклањања непознаница о Андрићу као дипломати.

Руководилац експертског тима за ревитализацију Адрићеве куће, Новљанин др Владимир Рогановић, нагласивши да Херцег Нови, град Матавуљев, Његошев, Царев и Лалићев, остаје уписан арабескним трагом Андрићевог пера на литерарну мапу свијета као мјесто мирног збрајања животних и умјетничких спознаја пишчевих.

Обраћајући се уваженим гостима, предсједнику Општине Стевану Катићу и бројној публици, Рогановић је истакао и да се над животом увијек узвиси умјетност, посебно она истекла из Андрићевог пера која се узвисила да човјека оплемени а мисао оживотвори, изникла из цијелог народа, мисао Ива Андрића попут Његошеве, истинитија и од саме истине:

– Јака је као живот у његовој вјековитој сили, дубока као плавет Медитерана, висока као врх Ловћена на који је из овог врта погледао Иво Андрић. Наш је завјет сигуран сам више него икада, да његујемо мисао и чувамо сјећање на умјетност и да трагамо за најплеменитијом и најнедосежнијом рјечју живота, за сродношћу, да будемо људи који осјећају и бирају сродност. Најпосле ћемо је досећи, рјечју, емоцијом, љубављу, јер сродност и онда када се запитамо, одакле је то дошла да нам помилује душу, из које год доживљене или летеће прошлости да је изронила као грација, исходиште је воље вишег реда, и плаветности која боји и походи наше унутрашње стазе и лица и пределе. И овај локус пишчевог врта и дома који је саградио боји једнако наше душе и пишчеву душу, која се од 15. јула ове године као у дивотном огледалу из Борхесовске плаве полутаме зари и огледа у једном умјетнику, у једном човјеку, који га надахњује, води, можда и куда није бивао и веригама веже и повезује Вишеград и Београд, Савину и Котор, Стокхолм и Санкт Петербург, Топлу, Кућу и незаборав…

Рогановић је објаснио и зашто је Андрићев “Тренутак на Топлој” вјечан, непотонуо у море, сан и таму.

– Остао је као бела лађа што нагло нестаје , као мисао о њој и сјећање. Остало је и вјечно сјећање на несамјерљиво Андрићево дјело, овјенчано славом Нобелове награде, која је од вечерас пред нама у његовом дому. Овдје је да нас златним честицама надахњује, да нас сјећа и да нас чини поноснима и да кроз Андрићеве приче и причања буди сродност.

Директорка Музеја града Београда, Татјана Корићанац је рекла да је вријеме које је Андрић провео са супругом Милицом у Херцег Новом, у дому који су саградили на Топлој, био његов најљепши период живота. Истакла је да на изложби која је отворена нема пуно експоната, али да је ријеч о ексклузивним предметима који су највриједнији у Музеју Ива Андрића у Београду.

– То је његова свечана дипломатска униформа, коју је Андрић носио само у свечаним, изузетним приликама, она се састоји од мача опточеног драгуљима и капе са бијелим нојевим перјем. Та капа је знак највише хијерархије у дипломатији Краљевине Југославије, сви други су имали капе са црним нојевим перјем. Дипломатски ковчег је изузетан предмет примјењене умјетности који је урађен у Мадриду, вјероватно током Андрићевог боравка тамо 1929.године и који је заиста урађен на начин који је данас нама скоро незамислив. О Нобеловој дипломи и медаљи смо много говорили, зна се много заиста, али да додам, на златној Нобеловој медаљи се налази лик Алфреда Нобела утемељивача награде. Она је установљена 1905. а Андрић је био 55.носилац , 1961. године. У ратним годинама није додјељивана отуда и раскорак у броју добитника. На медаљи је и стих из Вергилијеве “Ениде”, из шестог пјевања, на латинском. У преводу гласи: „ о како је лијепо видјети људски живот оплемењен проналасцима“ . Осим дипломе и медаље можете да видите и предмете који су сачувани у кући из времена када су он и Милица ту живјели. Два огледала и једно постоље за огледало тако да су то оригинални, аутентични предмети које је могуће видјети у оквиру мале али врло вриједне, ексклузивне поставке, објаснила је Корићнац.

Секретарка за културу и образовање Ана Замбелић-Пиштало је поручила да су Андрићева медаља и диплома први пут у Црној Гори и Херцег Новом, захваљујући подршци коју је општина, ЈУК “Херцег фест” и ТО града имала од Генералног конзулата Републике Србије у Херцег Новом.

– Отварајући врата куће у којој је Андрић био најсрећнији Општина Херцег Нови је вратила великог писца у нашу средину и његову личност сагледала из посебног угла. Ако ћемо се руководити мудрошчу да је човјек дужан свом завичају тада смо сви ми скупа на добром путу да то урадимо кроз реализацију оваквих и сличних пројеката – казала је Замбелић-Пиштало.

Драмски умјетник Војин Ћетковић говорио је текст “ О причи и причању” који је Андрић изговорио када је примио Нобелову награду. У музичком дијелу програма наступила је Новљанка Ива Костић.

Извор: Радио Херцег Нови

Фото: Звездана Кујовић

Pin It on Pinterest

Share This