Док нечастивог ветрови хује
И носе ужасног семена зрна
Двадесет година након „Олује“
Придружи јој се и Гора Црна
Да своје душе прослави таму
Да клањем јагњета спасе овцу
Да њиме допуни Корићку јаму
Покличем над браћом у Јасеновцу
Од тог јуриша скроз ослепела
И отежала од јада земних
Изнад братскога и свога пепела
И она кличе – „За дом спремни!“
Да код очију сред слепаца
Славу Ловћена у себи здоли
Не чује колико Његоша боли
Њен нож у оку са Клепаца
Кад Страшног Суда крене жњетва
Кад семе које сејасте роди
Оствариће се с Ловћена клетва –
„Бог вас клео погани изроди!“
