Izaberite stranicu

Док нечастивог ветрови хује

И носе ужасног семена зрна

Двадесет година након „Олује“

Придружи јој се и Гора Црна

 

Да своје душе прослави таму

Да клањем јагњета спасе овцу

Да њиме допуни Корићку јаму

Покличем над браћом у Јасеновцу

 

Од тог јуриша скроз ослепела

И отежала од јада земних

Изнад братскога и свога пепела

И она кличе – „За дом спремни!“

 

Да код очију сред слепаца

Славу Ловћена у себи здоли

Не чује колико Његоша боли

Њен нож у оку са Клепаца

 

Кад Страшног Суда крене жњетва

Кад семе које сејасте роди

Оствариће се с Ловћена клетва –

„Бог вас клео погани изроди!“

Pin It on Pinterest

Share This