Izaberite stranicu

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије освештао је данас са свештенством новоподигнуто спомен обиљежје на Почивалу Светога Саве у селу Кржања у Кучима.

Спомен обиљежје, које се састоји од крста, светитељевог лика и плоче са записом народног предања, подигли су мјештани овога села на мјесту гдје је по том предању одмарао Свети Сава приликом једног од својих путовања по овим крајевима.

Након службе освећења, Митрополит Амфилохије је бесједио о Светом Сави и Марку Миљанову.

Рекао је да је живот Светог Саве читав био у знаку часнога крста.

„И сва његова путовања су у том знаку. Колико је само мјеста, нарочито у Црној Гори, више него игдје другдје, која подсјећају на долазак, пролазак и на опстанак Светога Саве. Ево једног од његових почивала. А нијесу далеко одавде ни Стране Светога Саве, ни Савин кук на Дурмитору, ни Савино језеро, Савин поток, Савино око, Савини извори“, рекао је Владика.

Казао је да скоро да нема мјеста гдје Свети Сава није запамћен.

„Свуда је он кроз вјекове присутан, тако да је запањујуће да у наше вријеме има једна група наших људи, овдје рођених који Светога Саву, духовног оца овога народа, око чијег је имена и имена Христовог, кога је он посвједочио, сабиран осам стотина година, проглашавају окупатором“, казао је Владика.

Рекао је да овим данашњим сабрањем започињемо прослављање осамстоте годишњице светосавља, Светосавске цркве.

„Наш народ и наша Црква идућу годину посвећују управо тој осамстогодишњици, а ево ми, у нашој Митрополији започињемо ту прославу управо овим данашњим сабрањем“, рекао је он и подсјетио да једино у Црној Гори постоји Савин пост.

„И то, да буде још најљепше, ено га на Његушима. Највише га тамо славе. И двије цркве Светога Саве постоје тамо. Ено је и у Ћеклићима. Није их подизао Амфилохије, кога сад оптужују да хоће да посветосави Црну Гору, него они који су били прије њега, од којих се Амфилохије научио“, казао је Његово Високопреосвештенство.

Митрополит црногорско-приморски је рекао да је и Марко Миљанов светосавац до дна свога бића.

„Понекад га, вјерујем с разлогом, називам петим јеванђелистом. Јер и његов живот је благовијест. И све што је написао, све зрачи управо са крста часнога, онога што је овдје и Свети Сава посијао“, поручио је Митрополит Амфилохије.

Књижевник Будимир Дубак, у својству члана жирија књижевне награде Марко Миљанов, чији овогодишњи лауреат је Митрополит Амфилохије, подсјетио је да је награда уручена на Медуну недавно, у Митрополитовом одсуству, због засједања Светог архијерејског сабора.

Он је такође говорио о Светом Сави, али и о етици Марка Миљанова.

Говорећи о књижевном дјелу Митрополита Амфилохија, како је рекао најугледнијег члана Удружења књижевника Црне Горе, нагласио је да након знаменитог дјела Светог Владике Николаја Велимировића „Религија Његошева“ у свеколикој српској књижевности не постоји значајније дјело о Његошу од Митрополитовог награђеног дјела „Свети Петар Други Цетињски Пустињак и Ловћенски Тајновидац“.

„То је дјело које сагледава мисао и религију Његошеву из једног сложеног, комплексног, вишестраног угла, које нам показује како данас треба откривати Његоша. То није ово лажно читање на које се неки у Црној Гори позивају. То је једно истинско, дубинско читање и тумачење Његошевог дјела“, казао је Дубак.

Предсједник Црквеног одбора Веселин Милић заблагодарио је Митрополиту Амфилохију, свештенству и свима сабранима на данашњој светковини, а посебно најзаслужнијима за подизање спомен обиљежја на Почивалу Светог Саве: оцу Драгану Митровићу, Перу, Мому, Тару, Пеђи и Ратку Гошовићима, Рашку Радосавовићу са сином и братанићем, као и Ранку Милићу и ликовном умјетнику Драгиши Кркељићу који је приложио лик Светог Саве.

„Захваљујући њима уређено је ово свето мјесто, на које смо с правом поносни. Оно ће заузети достојно мјесто у ризници духовног и културног наслеђа Црне Горе“, казао је он и прочитао двије своје пјесме о Светом Сави.

У име градитеља спомен обиљежја, Митрополита и све сабране поздравио је Перо Гошовић.

Потом је приређена трпеза хришћанске љубави.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

Pin It on Pinterest

Share This