Izaberite stranicu

Сликар Драган Перичић ликовној публици представио се недавно новом изложбом у комплексу манастира Михољска Превлака. Овај сликар наставио је тако да ради утабаном стазом ка средишту своје најживље инспирације манастиру Светог Архангела Михаила који након вјекова заборава у ореолу мироточивих моштију превлачких свештеномонаха, поново ниче из затрављених темеља.

„На мјесту гдје су се стотинама година таложила искуства и снови његових предака Драган је намјестио кужину и штафелај. Брижљиво сакупљајући плодове земље, воде и духа својим свестраним талентом ствара умјетност, чије име још не знам. У њој се стапа све оно добро што Медитеран у себи носи, храна, вино, разговори, пријатељства, сликарство, поезија. Љети на тераси између маслина, са погледом на светилиште Михољску Превлаку са манастиром Арханђела Михаила, оток Арханђела Гаврила и Госпу од милости. Госте измучене и рањене зимом, који хрле сунцу и мору. Кријепи људе својим причама о Боки, са љубављу припремљеном храном и вином које је печат живота. На зидовима слике бокешких снова и зачараних свјетова. Призори које виде само искусне очи које знају да гледају иза дневне свјетлости и плаветнила, пише о Перичићевом стваралаштву, ликовни критичар Милан Туцовић.

• Инспирација је јасна Михољска Превлака, Михољски збор… Шта је ова Ваша изложба донијела публици? Да ли је то, уствари, ново читање древне приче?

-Врло сам задовољан могућношћу да излажем на Михољској Превлаци. Моје слике причају о Превлаци, о манастиру и Превлачким мученицима и њиховом страдању. Урадио сам слику која прича о том догађају, Превлака је представљена као 72 цвијета сунцокрета. То су били њихови овоземаљски животи. На небу су 72 Христова вијенца као симболи мучеништва. Мој отац ми је причао о том догађају, али и старији људи. Кад смо рибали и ишли на Михољску Превлаку увијек сам осјећао тај изузетни мирис који ме је касније инспирисао као и сама сазнања о њеној историји поготов од деведесетих година када су била археолошка истраживања које је водио професор Ђорђе Јанковић. Често сам тамо ишао. Добијао сам све више података о том догађају и тако је та слика уствари и настала. Сада већ давне 1998. године сам излагао на Михољској Превлаци цртеже у тушу када је дошао Патријарх српски Павле. Изложио сам сада још четири слике које причају о библијским темама -„Витлејемска звијезда“ о мјесту гдје је рођен Господ Исус Христ и настала читава та прича о историји хришћанства. Публика је изложбу добро прихватила. Припремам слике које бих у будућности исто излагао у светомихољском манастиру. Биће и неких слика и репродукција за продају, а средства ће бити намијењена фонду за изградњу манастира, да би то свето мјесто било приступачније и да народ долази у већој мјери.

•Ком жанру припада сликарство Драгана Перичића?

-Моји почеци везују се за разне стилове. Мада, мислим да сам сада близак једном оригиналном који је у одређеној мјери сличан поентилизму. То је начин представљања са много свјетлости и езотерије. То су духовне, библијске теме. Простор Боке везујем за библијске приче јер Бока је била дио разних цивилизација од најранијих времена. Када је у Медитерану настала модерна цивилизација и хришћанска вјера то је бокељски народ прихватио. Споменици духовности као што је манастир Светог Арханђела Михаила су свједоци тога постојања и трајања. На Михољској Превлаци сам изложио сад шест слика великог формата. Да је било простора могао сам да донесем још слика, али нека остане нешто и за другу изложбу.

•Који су планови за наредни период? Да ли у Драгановој сликарској кухињи настају нова дјела?

-Слике на којима тренутно радим су „Руски Армагедон“ у којој доминира икона Богоридице Казањске, а која је руски народ спашавала у свим великим ратовима, али и „Нови Јерусалим“, исто на тему руске духовности. Радим и на сопственом приказу „Косовке дјевојке“ са лозом Немањића. Тиме желим да се прикључим обиљежавању теме стварања државе Немањића.

Жељко Комненовић

Извор: Дан

Pin It on Pinterest

Share This