Данас је у Његошевој печатњи, у Цетињском манастиру, отворен Међународни научни скуп “ Зетски господари Црнојевићи и везири Бушатлије (14. вијек – 1830.г.)”. Учеснике скупа је на самом почетку поздравио члан организационог одбора протојереј-ставрофор доц. Др Велибор Џомић, подсјетивши учеснике да се научни скуп одржава у организацији Митрополије црногорско-приморске и под високим покровитељством и благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија.
Отварајући скуп Високопреосвећени Митрополит је казао да га радује што се ово научно сабрање отвара у граду који су управо Црнојевићи и основали.
-Црнојевићи, који су у то вријеме били војводе ондашње државе Немањића, цара Душана, која се послије смрти цара Душана разјединила по оној Његошевој “Великаши проклете им душе, на комаде раздробише царство”. Дакле раздвојила се али која је у исто вријеме и у том раздвајању и сукобљавању унутрашњем ипак оставила великог и богатог трага историјског, преко династије Балшића, која је такође овдје једно вријеме Доњом Зетом управљала, а онда преко династије Црнојевића. У тим временима, приликом доласка Отоманске империје посебну улогу одиграли су и Ђурђе Бранковић, а прије њега Свети Стефан високи Лазаревић, који су такође у договору са Балшићима а послије и са Црнојевићима оставили дубоког и великог трага на овим просторима -казао је Митрополит Амфилохије.
Подсјећајући на преломне периоде борбе за опстанак између Млетачке републике са једне стране и Отоманске империје са друге, Високопреосвећени Митрополит је нагласио велику улогу благовјерне лозе Црнојевића на овим просторима.
-То је вријеме једног великог распећа, вријеме пропасти државе, распада. Са једне стране је Млетачка република која овдје преузима иницијативу на овим просторима, са друге стране је долазак послије Косовског битке Отоманског царства. Познато је да је 1474. године Подгорица пала под власт Турака, а у то вријеме ту су се у том процијепу нашли прво до одређеног степена Балшићи а посебно Црнојевићи – рекао је владика Амфилохије.
Он је додао да су паше Бушатлије такође уграђене у биће ондашње Зете односно Скендерије и Црне Горе, заправо у цјелокупну историју.
– Расвјетлити улогу Црнојевића у историји Зете, Црне Горе и нашега народа је немогуће без апострофирања на Бушатлије који су овдје били све до 1830. године – нагласио је Митрополит, подсјетивши на враћање последњег потомка Махмут паше Бушатлије у вјеру православну и своје коријене лозу Црнојевића, кнеза Станка Црнојевића.
Показујући учесницима научнога скупа главу Махмут паше Бушатлије, која се по завјету Светог Петра Цетињског чува у Цетињском манастиру, Митрополит је протумачио зашто је Свети Петар Цетињски желио да се глава Махмут паше Бушатлије сачува.
-Са једне стране да се одржи то дубоко памћење. И тај сукоб на Мартинићима и Крусима, и све што се догађа, то су братоубилачки сукоби. Да подсјети оне који долазе, ове или оне струје, да је све ту на братоубилаштву. Са друге стране, ја сам у то увјерен а то сам рекао и нашем Станку, да је он и због Станка, последњег потомка Бушатлија, сачувао главу Махмут паше Бушатлије, да би и њега подсјетила да дође овдје и види то поштовање према Бушатлији и да на неки начин посвједочи и он ту судбинску везу Црнојевића и оног дијела Црнојевића који су примили ислам – закључио је владика Амфилохије.
По свечаном отварању, учесници скупа су обишли Ризницу Цетињског манастира.
Радни дио скупа настављен је у подгоричком Саборном храму Васкрсења Христовог.
Оливера Балабан
фото: Јован Радовић
