Izaberite stranicu

Традиционално саборно налагање бадњака пред Цетињским манастиром данас је обављено уз молитвено учешће многобројних вјерника из свих крајева Црне Горе, а бадњаке је благосиљао Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије са свештенством Митрополије црногорско-приморске.
Први бадњак, по устаљеној вишевјековној традицији донијели су представници племена Бајица, а за њима представници свих нахија, племена и осталих крајева Црне Горе.

Митрополит Амфилохије се, по налагњу бадњака, обратио окупљеном народу:
„Ево већ 522 године на овоме мјесту сабирамо се око Бога и Божића. То потврђује она књига која је штампана у ободско-цетињској штампарији, знаменити Октоих, штампан прије 522 године. Али штампан Ћириловим писмом. А садржај те књиге је прослављање Христовог Рођења и других догађаја из Његовог живота, а нарочито Христовог Васкрсења.
Посебно подсјећам на Окторих, на Ћирилово писмо Цетињане. Морам са тугом да констатујем да је у овом граду, који је изњедрио Окторих, све мање Ћириловог писма.“
Митрополит је подсјетио да је Свети Петар Цетињски своје посланице написао ћирилицом, да је Свети Петар Други Тајновидац сва своја дјела написао ћирилицом. Подсјетио је и да је латиницу у Црну Гору, насилно, увео аустроугарски окупатор, који је порушио цркви Светог Петра Цетињског на Ловћену, те да су латиницу у Црну Гору, такође насилно, увели и нацифашисти у Другом рату.
Након Другог рата истрајавала је ћирилица у Црној Гори, да би данас латиница, то окупаторко писмо, постало званично писмо у Црној Гори, у њеним школама.
„Надам се да тај стид, тај срам на образу овога краљевскога града, на образу Црне Готре, неће дуго трајати. Надам се да ће они који данас имају власт, и који су нам латиницу силом наметнули, схватити да се будућност Црне Горе не може градити на лажним начелима.“
Митрополит је позвао министра просвете у Влади Црне Горе, и професоре језика у Црној Гори, да не газе по моралном, духовном, интелектуалном, просветном бићу Црне Горе, ако Црну Гору заиста воле.
Митрополит је подсјетио и на велики подвиг Црногораца у Мојковачкој битки. Подсјетио је и на црногорске витезове, добровољце, који су се упутили из Америје да бране Отаџбину, па су настрадали у јадранском мору.
Митрополит је казао и да чува камен темељац храма који је био започет да се гради између Биљарде и Владиног дома на Цетињу, у част крунисања Краља Николе. Цар Николај Романов обећао је краљу Николи да ће бити ктитор тога храма. Цар Николај је заклан, али остао је камен темељац.
Казао је да је то сада обавеза, првенствено Цетиња, да након сто година тај камен темељац буде уграђен у темељ храма Свете Тројице изнад Цетињског манастира, чија је градња била предвиђена још у вријеме Митрополита Гаврила Дожића, потоњег патријарха српског. Био је припремљен терен и урађен пројекат. У тај храм треба пренијети три светиње: руку Светог Јована Крститеља, дио Часног Крста и икону Пресвете Богородице Филермосе.
Митрополит је поново осудио накану да икону Богородице Филермосе пренесу у Цетињску пећину. Замолио је градоначелника Цетиња да одустану од те „сулуде накане“.
Казао је и да је потребно вратити и цркву на Ловћен и извадити кости Светог петра Другог из бетона и достојно их смјестити.
Митрополит је исказао наду да већ наредне године они Цетињани који то раде и ове године неће на градском тргу, окупљени око распопа, којег је проклетству предао Васељенски патријарх, ложити „логорску ватру“. „Немојте браћо Цетињани проклетство да наводите на своју дјецу, на себе, на овај град… Вратимо се Богу и Божићу, братској љубави и помирењу, слози, опраштању међусобном, Светом Петру Цетињском и Светом Петру Другом Ловћенском Тајновидцу.
Митрополит је позвао и црногорску омладину, преклињући је кивотом Светог Петра Цетињског, да се међусобно не убија.
[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/20053/06.01.2017_MITROPOLIT%20CETINJE%20BADNJACI.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]

Видео: Острог Тв Студио

Pin It on Pinterest

Share This