На самом почетку 26 седмице по Тројичиндану, у недељи Праотаца, 19.децембра 2016.г. – у Храму Победоносца Христовог Георгија, под Горицом у Подгорици, прослављен је један од Отаца Православне Цркве, велики Угодник Божији, Св. Николај, епископ града Мира у Ликији. (делу данашње Турске)
Празничним Евхаристијским Собрањем началствовао је садашњи старешина овог Светог Храма, протојереј-ставрофор доц.др. Велибор Џомић, Архијерејски заменик подгоричко-колашински, са својом сабраћом у Христу, негдашњим старешином протојерејем-ставрофором Милуном Фемићем, протојерејем-ставрофором Милетом Кљајевићем, протојерејем-ставрофором Драганом Станишићем и протојерејем Јованом Радовићем.
Возвеличаније Угодника Божијег, кога је силна љубав и ревност за истинитост православног вероисповедања толико обујмила да се није устрашио чак и да ошамари родоначелника јеретичког мудровања, (а што га тиме није учинило мање светитељем), додатно је украшено појањем мешовитог састава певнице овог најстаријег Храма, у Митрополији црногорско-приморској.
Након освећења Светих Дарова Христових, началствујући свештенослужитељ о.Велибор подсетио је верни народ да Светој Тајни Причешћа прво треба пропустити децу, труднице, старије особе и болесне; и да Јој могу приступити само они који не само што су крштени у канонској Мајци Цркви, већ који посте Божићни Пост, моле се редовно и исповедају код својих парохијских свештеника/духовника; док је за децу до 7г. дојиље, труднице и болесне, наравно, Пост разрешен.
Због мноштва причасника, изнета су два Света Путира пред сабранима, који су се окупили у знатном броју.
По присаједињењу са Светим Христовим Тајнама, началствујући свештенослужитељ о. Велибор празничном беседом обратио се окупљенима, честитајући им овај свети и свештени празник – Св. Оца Николаја Мирликијског, великог јерарха Цркве Божије, великог сведока, исповедника и чувара чистоте вере православне – јединства православне Цркве.
Црква Христова га памти, додао је отац, као сведока истините вере – али не било које и било какве вере – већ оне коју нам је открио Живи и Истинити Бог, који је послао Сина Свога Јединороднога, да прими обличје наше.
Овај велики јерарх је на темељу те вере, и на темељу Жртве Христове подигао Цркву која траје вековима а којој ни врата паклена неће наудити.
Отац Велибор је посебно нагласио да је та вера откривена у Цркви и да се она чува – у Цркви.
Јер, управо ту и такву чистоту вере, чувао је Божији човек, Чудотворац кога данас прослављамо. За своју ревност на Васељенском Сабору, у борби против Аријеве јереси, он би данас био окарактерисан као – агресиван; сукобећи се са јеретиком Аријем, дошао је у сукоб и са свим Оцима Сабора. Међутим, Господ је учинио, да су увидели неправду према њему и одмах су је исправили.
Зашто је све то тако било ? – питао је отац. И зашто су тако брзо реаговали ? Управо, да би Господ показао Николаја, као непоколебивог и неустрашивог борца за веру коју су Оци на Првом Васељенском Сабору, утврдили. И да је безбожно учење које је Арије проповедао, оно које нема везе са Христом и Богооткривеном Истином која је сачувана у Цркви.
После свога престављења Господу, отац је наставио, откривен је Цркви Божијој као велики угодник и Чудотворац, заштитник путника и морепловаца… Велики светилник духовног пута, који нам говори како и куда да ходимо, како да живимо, како да се владамо – како да будемо истински Божији људи. Хришћани.
При крају беседе, началствујући свештенослужитељ о. Велибор, честитао је свечарима Крсну Славу и пожелео да нам његов живот послужи као пример, како треба истину сведочити, у сваком тренутку и у сваком времену.
Јер, отац је даље наставио у својој мисли, ни оно време у коме је живео није било једноставно, као ни ово садашње.
Је ли било лако, устати сам против свих, на Сабору, против јереси Аријеве ? Питао је о. Велибор.
Међутим, кад је човек с Богом, онда му Он даје знак и снагу да претраје. Тако да никад, можемо сасвим слободно рећи, ни у једном времену није било једноставно, сведочити о Човеку и његовом вечном назначењу.
Онда и ми, отац је додао, треба да се потрудимо да светлимо својим животима, онолико колико можемо, како је говорио блаженопочивши Патријарх Павле ,,да учинимо колико до нас стоји“. Нагласивши на крају, да Бог не тражи више али и да не очекује ни мање од нас; дакле, да треба да светлимо другима својим животима и да сведочимо веру хришћанску и да то не може постојати једно без другога; нити може да се сведочи, без сведочења животом. А опет, казао је отац, завршавајући своју беседу, да онај који сведочи животом – треба и реч да каже онима око себе – проповедајући ту истину јеванђелску, свим народима земаљским.
Појући празнични тропар Светом Оцу Николају Мирликијском Чудотворцу, свештеници Храма Св. Георгија, приступили су потом благосиљању и резању Славских Колача данашњим свечарима као и преливању вином кољива, које су принели Христу Богу на дар, а све у част овог неустрашивог Богоносног Оца, чије су мошти због страха од турских освајања пренете у италијански град Бари, у коме почивају већ миленијум и по.
[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/19941/20.12.2016._o.Velibor_Nikoljdan_Podgorica.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]
Елза Бибић
Фото: Владимир Џомић и Елза Бибић
