Митрополија црногорско приморска тврди да је црква на Крушевцу уписана у црквеној књизи Инвентар коренитог иметка из 1929. године, која представља званичну евиденцију црквене својине из тог периода.
У поднеску који је достављен суду адвокат Војислав Ђуришић појашњава да је тај црквени документ достављен суду и раније, иако, како је рекао, из њему непознатих разлога није узиман у разматрање приликом пресуђивања у поступку у коме се трећи пут суди да ли је та црква државна или својина Митрополије.
Суђење је јуче завршено, а трећа пресуда биће донесена 28.децембра.
[pullquote]
Тито се сад у гробу преврће, јер хоће у галерију да угурају цркву
У поднеску адвоката Ђуришића се наводи и да је без основа позивање државе на одлуку о оснивању Галерије умјетности несврстаних земаља Јосип Броз Тито.
Броза су иначе интересовале слике, а не цркве, он би се у гробу преврнуо кад би чуо да му сада Црна Гора која му је тада посветила свој главни град, улице, тргове, галерије-покушава у галерију угурати и цркву, и још православну, наводи се у поднеску Митрополије.
[/pullquote]
Овај црквени уписнилац представља јавну исправу тог времена, која поред осталог садржи сву потребну власничку и другу евиденцију непокретне црквене имовине парохије Љешкопољске, наводи се у поднеску.
Адвокат истиче и да суд приликом пресуђивања мора узети у обзир разлику између ктиторства и права својине, појашњавајући да је краљ Никола Петровић био ктитор, а не власник цркве.
Он истиче и да дворска капела која се помиње у Подацима о добрима бивше црногорске династије Петровић, није ова из насеља Крушевац, већ друга у непосредној близини старог двора Цетиње.
Држава је раније такође доставила доказе којима указују да је дворски комплекс на Крушевцу несумњиво непокретна имовина династије Петровић и тврде да о томе свједоче многа документа са почетка 20. вијека и тестамент краља Николе.
У тим документима пише и да је имовина Петровића конфискована одлуком Народне скупштине у Подгорици 1918. године.
У списку конфисковане имовине бивше династије Петровић је, како кажу, уписана и Дворска капела.
Црква на Крушевцу, у току цијелог периода вођења катастарске евиденције период од 1954. године, увијек је припадала Дворском комплексу на Крушевцу и дијелила његову судбину и намјену (Добро болнице Крушевац, Медицински центар, Галерија умјетности несврстаних земаља Јосип Броз Тито, Центар савремене умјетности) и била у друштвеној, односно државној својини, закључује се у поднеску државе.
Виши суд два пута је укидао пресуду којом је одлучено да држави припада црква Светог Димитри ја, у оквиру комплекса Дворца краља Николе на Крушевцу.
У поступак се укључио и Центар савремене умјетности, према укидном рјешењу суда, који тражи управљање дворским комплексом бивше династије.
Представници Митрополије у противтужби тврде да је то вјерски објекат и питају од када је држава власник сакралних објеката.
Маја Боричић
Извор: Вијести
