24.новембра, када Црква Христова, прославља Великомученика Мину, чувеног игумана манастира Студитског Теодора, Светога Краља, Стефана Дечанскога, као и Св. Урошицу кнеза Српског, сина краља Драгутина, у 23. седмици по Тројичиндану – совршена је Света Служба Божија у Храму Победоносца Христовог Георгија, под Горицом у Подгорици.
Евхаристијским Собрањем началствовао је протојереј – ставрофор Милета Кљајевић уз молитвено присуство протојереја-ставрофора Драгана Станишића, професора Богословије на Цетињу.
По прочитаном зачалу из Св.Јеванђеља, вернима се обратио началствујући свештенослужитељ о. Милета подсетивши их на страдалнички живот, данашњег Светитеља којег прослављамо. Био је син краља Милутина, знаменитог владара и градитеља из лозе Немањића који је од саме младости био нежан, кротак, побожан и дубокоуман. Иако је био вољен од стране велможа и свештенства, постао је жртва интрига и сплетки које су тада долазиле са стране и биле тако подржаване. Себични утицаји са страних дворова чинили су неиздрживу атмосферу на Српскоме двору. Другови који су се окупљали око младог Стефана, видели су прибежиште и заштиту око њега у тим међусобним превирањима. Извршење његовог ослепљења је обављено 1307.г. у Скопљу. Тако ослепљеног, отац га је послао своме тасту Андронику у Цариград. Тамо је провео 7 г. трпећи, не ропћући ни на кога. Тамо му се и родио син, потоњи цар Душан Силни. Заузимањем свештенства и властеле, отац му је опростио и вратио га у свој двор. По смрти оца, Стефан је заузео престо. Тада је обзнанио свима да му је великом милошћу Божијом, вид враћен. У свим биткама за свој народ, извојевао је победу. Најславнија му је она, на Велбужду, у којој је погинуо бугарски цар Михаил. Био је дарежљив врло – даривао је светиње у Јерусалиму, Солуну, Цариграду… Цркви Св. Николе у Барију подарио је сребрни олтар са уметничким радовима и позлатом. Али, највеличанственија задужбина су му Високи Дечани, посвећени Христу Пантократору и Његовом Славном Вазнесењу које је градио 12 г. Ту је и подигао прву болницу. Крај његовог живота био је тужан. Упокојио се на данашњи дан 1336.г. као мученик, примивши венац бесмртне славе у својој задужбини, В.Дечанима, где му тело почива до данас.
Возвеличаније овог Великомученика Христовог чијој красоти душе, мудрости и побожности у заточеништву манастира Пантократор у Цариграду, сами Грци су се удивили, улепшано је појањем мешовите певнице овог Светог Храма.
Након освећења Светих Дарова, вернима се обратио о. Милета, рекавши, да Светој Тајни Причешћа могу приступити, само они који редовно посте све постове, изузев трапавих седмица, који се редовно исповедају код својих парохијских свештеника/духовника и који се моле Богу Живоме.
Затим је Прота Драган приступио благосиљању и резању Славских Колача и преливању кољива које су данашњи свечари принели на дар Христу Богу, а све у част овог дивног владаоца и мученика коме се сам Св. Николај Мирликијски јавио и утешио га, вид му повративши.
Након прочитаних благодарствених молитава Господу на соједињењу са Њим настављено је заједничарење у гостопримници Црквеног објекта, уз пригодно послужење.
Елза Бибић
[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/19820/25.11.2016.%20o.Mileta%20Kljajevic.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]
